প্রবচন 12
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 ২ শুদ্ধ লোকে যিহোৱাৰ পৰা অনুগ্ৰহ পায়; কিন্তু যিজনে দুষ্ট কৰ্মৰ পৰিকল্পনা কৰে, তেওঁক দোষাৰোপ কৰা হয়।
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 ৬ দুষ্টলোকৰ কথাবোৰ ৰক্তপাত কৰিবলৈ খাপ দিয়াৰ দৰে হয়; কিন্তু ন্যায় কৰাসকলৰ কথাই তেওঁলোকক সুৰক্ষিত কৰে।
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 ৭ দুষ্টলোকক বিনষ্ট কৰা হয় আৰু তেওঁলোক নাইকিয়া হয়; কিন্তু যিসকল লোকে সত্যতাত চলে, তেওঁলোকৰ ঘৰ থিৰে থাকে।
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 ১০ যিজনে সত্যতাত চলে, তেওঁ নিজৰ পশুৰ প্রয়োজনীয়তালৈ যত্ন কৰে; কিন্তু দুষ্টলোকৰ সহানুভুতি নিষ্ঠুৰতাযুক্ত।
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 ১১ যিজনে নিজৰ মাটিত চহায়, তেওঁ জোৰাওকৈ আহাৰ পায়; কিন্তু যিজনে মূল্যহীন অভিপ্রায়ৰ অনুগামী হয়, তেওঁ জ্ঞানশূন্য।
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 ১২ দুষ্টলোকে আনৰ পৰা চুৰ কৰা বস্তুৰ প্রতি পাপীলোকে আকাংক্ষা কৰে; কিন্তু সত্যতাত চলা জনৰ ফল নিজৰ পৰাই আহে।
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 ১৪ মানুহে নিজৰ কথাৰ ফলৰ দ্বাৰাই ভাল বিষয়ত পৰিপূৰ্ণ হয়; তেওঁ নিজৰ হাতেৰে কৰা কামৰ দ্বাৰাই পুৰস্কাৰ পায়।
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 ১৮ যিজনে বিবেচনা নকৰি তৎক্ষণাত কথা কয়, তেওঁ তৰোৱালৰ আঘাতৰ দৰে; কিন্তু জ্ঞানী লোকৰ জিভাই সুস্থতা আনে।
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
