创世记 42
1 雅各见埃及有粮，就对儿子们说：“你们为什么彼此观望呢？
А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог?
2 我听见埃及有粮，你们可以下去，从那里为我们籴些来，使我们可以存活，不至于死。”
И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.
3 于是，约瑟的十个哥哥都下埃及籴粮去了。
И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
4 但约瑟的兄弟便雅悯，雅各没有打发他和哥哥们同去，因为雅各说：“恐怕他遭害。”
А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.
5 来籴粮的人中有以色列的儿子们，因为迦南地也有饥荒。
И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској.
6 当时治理埃及地的是约瑟；粜粮给那地众民的就是他。约瑟的哥哥们来了，脸伏于地，向他下拜。
А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.
7 约瑟看见他哥哥们，就认得他们，却装作生人，向他们说些严厉话，问他们说：“你们从哪里来？”他们说：“我们从迦南地来籴粮。”
А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране.
8 约瑟认得他哥哥们，他们却不认得他。
Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.
9 约瑟想起从前所做的那两个梦，就对他们说：“你们是奸细，来窥探这地的虚实。”
И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба.
10 他们对他说：“我主啊，不是的。仆人们是籴粮来的。
А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.
11 我们都是一个人的儿子，是诚实人；仆人们并不是奸细。”
Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе.
12 约瑟说：“不然，你们必是窥探这地的虚实来的。”
А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба.
13 他们说：“仆人们本是弟兄十二人，是迦南地一个人的儿子，顶小的现今在我们的父亲那里，有一个没有了。”
А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више.
14 约瑟说：“我才说你们是奸细，这话实在不错。
А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе.
15 我指着法老的性命起誓，若是你们的小兄弟不到这里来，你们就不得出这地方，从此就可以把你们证验出来了。
Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш.
16 须要打发你们中间一个人去，把你们的兄弟带来。至于你们，都要囚在这里，好证验你们的话真不真，若不真，我指着法老的性命起誓，你们一定是奸细。”
Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон.
17 于是约瑟把他们都下在监里三天。
И затвори их у тамницу на три дана.
18 到第三天，约瑟对他们说：“我是敬畏 神的；你们照我的话行就可以存活。
А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:
19 你们如果是诚实人，可以留你们中间的一个人囚在监里，但你们可以带着粮食回去，救你们家里的饥荒。
Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.
20 把你们的小兄弟带到我这里来，如此，你们的话便有证据，你们也不至于死。”他们就照样而行。
Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.
21 他们彼此说：“我们在兄弟身上实在有罪。他哀求我们的时候，我们见他心里的愁苦，却不肯听，所以这场苦难临到我们身上。”
И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.
22 吕便说：“我岂不是对你们说过，不可伤害那孩子吗？只是你们不肯听，所以流他血的罪向我们追讨。”
А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.
23 他们不知道约瑟听得出来，因为在他们中间用通事传话。
А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача.
24 约瑟转身退去，哭了一场，又回来对他们说话，就从他们中间挑出西缅来，在他们眼前把他捆绑。
А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима.
25 约瑟吩咐人把粮食装满他们的器具，把各人的银子归还在各人的口袋里，又给他们路上用的食物，人就照他的话办了。
И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.
26 他们就把粮食驮在驴上，离开那里去了。
И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.
27 到了住宿的地方，他们中间有一个人打开口袋，要拿料喂驴，才看见自己的银子仍在口袋里，
А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.
28 就对弟兄们说：“我的银子归还了，看哪，仍在我口袋里！”他们就提心吊胆，战战兢兢地彼此说：“这是 神向我们做什么呢？”
И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог?
29 他们来到迦南地、他们的父亲雅各那里，将所遭遇的事都告诉他，说：
И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи:
30 “那地的主对我们说严厉的话，把我们当作窥探那地的奸细。
Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе.
31 我们对他说：‘我们是诚实人，并不是奸细。
А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе;
32 我们本是弟兄十二人，都是一个父亲的儿子，有一个没有了，顶小的如今同我们的父亲在迦南地。’
Било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској;
33 那地的主对我们说：‘若要我知道你们是诚实人，可以留下你们中间的一个人在我这里，你们可以带着粮食回去，救你们家里的饥荒。
Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
34 把你们的小兄弟带到我这里来，我便知道你们不是奸细，乃是诚实人。这样，我就把你们的弟兄交给你们，你们也可以在这地做买卖。’”
После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.
35 后来他们倒口袋，不料，各人的银包都在口袋里；他们和父亲看见银包就都害怕。
А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.
36 他们的父亲雅各对他们说：“你们使我丧失我的儿子：约瑟没有了，西缅也没有了，你们又要将便雅悯带去；这些事都归到我身上了。”
И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.
37 吕便对他父亲说：“我若不带他回来交给你，你可以杀我的两个儿子。只管把他交在我手里，我必带他回来交给你。”
А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.
