约伯记 4

1 提幔人以利法回答说：

Тада одговори Елифас Теманац и рече:

2 人若想与你说话，你就厌烦吗？ 但谁能忍住不说呢？

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

3 你素来教导许多的人， 又坚固软弱的手。

Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

4 你的言语曾扶助那将要跌倒的人； 你又使软弱的膝稳固。

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

5 但现在祸患临到你，你就昏迷， 挨近你，你便惊惶。

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

6 你的倚靠不是在你敬畏 神吗？ 你的盼望不是在你行事纯正吗？

Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

7 请你追想：无辜的人有谁灭亡？ 正直的人在何处剪除？

Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

8 按我所见，耕罪孽、种毒害的人 都照样收割。

Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

9 神一出气，他们就灭亡； 神一发怒，他们就消没。

Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

10 狮子的吼叫和猛狮的声音尽都止息； 少壮狮子的牙齿也都敲掉。

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

11 老狮子因绝食而死； 母狮之子也都离散。

Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

12 我暗暗地得了默示； 我耳朵也听其细微的声音。

Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

13 在思念夜中、异象之间， 世人沉睡的时候，

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

14 恐惧、战兢临到我身， 使我百骨打战。

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

15 有灵从我面前经过， 我身上的毫毛直立。

И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

16 那灵停住， 我却不能辨其形状； 有影像在我眼前。 我在静默中听见有声音说：

Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

17 必死的人岂能比 神公义吗？ 人岂能比造他的主洁净吗？

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

18 主不信靠他的臣仆， 并且指他的使者为愚昧；

Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

19 何况那住在土房、根基在尘土里、 被蠹虫所毁坏的人呢？

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

20 早晚之间，就被毁灭， 永归无有，无人理会。

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

21 他帐棚的绳索岂不从中抽出来呢？ 他死，且是无智慧而死。

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.