Job 33
1 Howbeit, Job, I pray thee, hear mine utterances, and hearken to all my words.
Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2 Behold now, I have opened my mouth, my tongue speaketh in my palate,
Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3 My words shall be of the uprightness of my heart, and my lips shall utter knowledge purely.
По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4 The Spirit of God hath made me, and the breath of the Almighty hath given me life.
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5 If thou canst, answer me; array [thy words] before me: take thy stand.
Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6 Behold, before God I am as thou; I also am formed out of the clay.
Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7 Behold, my terror shall not make thee afraid, nor my burden be heavy upon thee.
Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8 Surely thou hast spoken in my hearing, and I have heard the voice of [thy] words: —
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9 I am clean without transgression; I am pure, and there is no iniquity in me;
Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10 Lo, he findeth occasions of hostility against me, he counteth me for his enemy;
Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11 He putteth my feet in the stocks, he marketh all my paths.
Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12 Behold, I will answer thee in this, thou art not right; for God is greater than man.
Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13 Why dost thou strive against him? for he giveth not account of any of his matters.
Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14 For God speaketh once, and twice, — [and man] perceiveth it not —
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15 In a dream, in a vision of the night, when deep sleep falleth upon men, in slumberings upon the bed;
У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16 Then he openeth men's ears, and sealeth their instruction,
Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17 That he may withdraw man [from his] work, and hide pride from man.
Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18 He keepeth back his soul from the pit, and his life from passing away by the sword.
Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19 He is chastened also with pain upon his bed, and with constant strife in his bones;
И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20 And his life abhorreth bread, and his soul dainty food;
Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21 His flesh is consumed away from view, and his bones that were not seen stick out;
Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22 And his soul draweth near to the pit, and his life to the destroyers.
И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23 If there be a messenger with him, an interpreter, one among a thousand, to shew unto man his duty;
Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24 Then he will be gracious unto him, and say, Deliver him from going down to the pit: I have found a ransom.
Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25 His flesh shall be fresher than in childhood; he shall return to the days of his youth.
И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26 He shall pray unto God, and he will receive him with favour; and he shall see his face with shoutings, and he will render unto man his righteousness.
Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27 He will sing before men, and say, I have sinned, and perverted what was right, and it hath not been requited to me;
Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28 He hath delivered my soul from going into the pit, and my life shall see the light.
Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29 Lo, all these [things] worketh God twice, thrice, with man,
Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30 To bring back his soul from the pit, that he may be enlightened with the light of the living.
Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31 Mark well, Job, hearken unto me; be silent, and I will speak.
Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32 If thou hast anything to say, answer me; speak, for I desire to justify thee.
Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33 If not, hearken thou unto me; be silent, and I will teach thee wisdom.
Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
