Ezekiel 8

1 And it came to in the sixth year, in the sixth [month], in the fifth [day] of the month, as I sat in mine house, and the elders of Judah sat before me, that the hand of the Lord GOD fell there upon me.

А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа.

2 Then I beheld, and, lo, a likeness as the appearance of fire; from the appearance of his loins and downward, fire: and from his loins and upward, as the appearance of brightness, as the colour of amber.

И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост.

3 And he put forth the form of an hand, and took me by a lock of mine head; and the spirit lifted me up between the earth and the heaven, and brought me in the visions of God to Jerusalem, to the door of the gate of the inner [court] that looketh toward the north; where was the seat of the image of jealousy, which provoketh to jealousy.

И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.

4 And, behold, the glory of the God of Israel was there, according to the appearance that I saw in the plain.

И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.

5 Then said he unto me, Son of man, lift up thine eyes now the way toward the north. So I lifted up mine eyes the way toward the north, and behold northward of the gate of the altar this image of jealousy in the entry.

И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку.

6 And he said unto me, Son of man, seest thou what they do? even the great abominations that the house of Israel do commit here, that I should go far off from my sanctuary? but thou shalt again see yet other great abominations.

Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова.

7 And he brought me to the door of the court; and when I looked, behold a hole in the wall.

И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду.

8 Then said he unto me, Son of man, dig now in the wall: and when I had digged in the wall, behold a door.

А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.

9 And he said unto me, Go in, and see the wicked abominations that they do here.

Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту.

10 So I went in and saw; and behold every form of creeping things, and abominable beasts, and all the idols of the house of Israel, pourtrayed upon the wall round about.

И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо.

11 And there stood before them seventy men of the elders of the house of Israel, and in the midst of them stood Jaazaniah the son of Shaphan, with every man his censer in his hand; and the odour of the cloud of incense went up.

И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.

12 Then said he unto me, Son of man, hast thou seen what the elders of the house of Israel do in the dark, every man in his chambers of imagery? for they say, the LORD seeth us not; the LORD hath forsaken the earth.

Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.

13 He said also unto me, Thou shalt again see yet other great abominations which they do.

Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.

14 Then he brought me to the door of the gate of the LORD’S house which was toward the north; and behold, there sat the women weeping for Tammuz.

И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом.

15 Then said he unto me, Hast thou seen [this], O son of man? thou shalt again see yet greater abominations than these.

И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих.

16 And he brought me into the inner court of the LORD’S house, and behold, at the door of the temple of the LORD, between the porch and the altar, were about five and twenty men, with their backs toward the temple of the LORD, and their faces toward the east; and they worshipped the sun toward the east.

И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.

17 Then he said unto me, Hast thou seen [this], O son of man? Is it a light thing to the house of Judah that they commit the abominations which they commit here? for they have filled the land with violence, and have turned again to provoke me to anger: and, lo, they put the branch to their nose.

Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.

18 Therefore will I also deal in fury: mine eye shall not spare, neither will I have pity: and though they cry in mine ears with a loud voice, yet will I not hear them.

Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити.