Leviticus 19
1 Yahweh also said to Moses/me,
Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 “Speak to all the people of Israel and tell them this: You must be holy, because I, Yahweh your God, am holy, [and I want you to be like me].
Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш.
3 ‘Each of you must respect your father and your mother. And you must (honor/treat respectfully) the Sabbath days. I am Yahweh, your God, [and that is what I am commanding you to do].
Сваки да се боји матере своје и оца свог; и држите суботе моје; ја сам Господ Бог ваш.
4 ‘Do not worship idols or make metal statues of gods for yourselves. I am Yahweh, your God, [and I am the only one you must worship].
Не обраћајте се к идолима, и богове ливене не градите себи; ја сам Господ Бог ваш.
5 ‘Then you bring an offering to maintain fellowship with me, offer it in a way that will cause me to accept it.
А кад приносите жртву захвалну Господу, приносите је драге воље.
6 The meat should be eaten on the day that you sacrifice it, but you are permitted to eat some of it on the next day. Anything that remains until the third/next day must be completely burned.
У који је дан принесете, нека се једе, и сутрадан; а шта остане до трећег дана, нека се огњем сажеже.
7 For any of it to be eaten on the third day is very displeasing to me, and I will not accept that offering.
А ако би се шта јело трећи дан, гад је, неће бити угодна.
8 I will punish anyone who eats it [after the second day], because he will not have respected that what I say is holy. And that person must no longer be allowed to associate with my people.
Ко би год јео, носиће своје безакоње, јер оскврни светињу Господњу; зато ће се истребити она душа из народа свог.
9 ‘Then you harvest your grain, leave the grain at the very edge of the field, and do not pick up the grain that has fallen on the ground.
А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви.
10 And when you harvest your grapes, do not go back a second time to try to harvest some more, and do not pick up the grapes that have fallen on the ground. Leave those things for the poor people and for foreigners who are living among you. I, Yahweh your God, [am commanding those things].
Ни виноград свог немој пабирчити, и немој купити зрна која падну по винограду твом; него остави сиромаху и дошљаку. Ја сам Господ Бог ваш.
11 ‘Do not steal anything. ‘Do not tell lies. ‘Do not deceive each other.
Не крадите; не лажите и не варајте ближњег свог.
12 ‘Do not show that you do not respect me by using/saying my name to falsely promise that you will do something. [Do not forget that] I am Yahweh, your God.
Не куните се именом мојим криво; јер ћеш оскврнити име Бога свог. Ја сам Господ.
13 ‘Do not cheat anyone or steal from anyone. [‘If you have agreed to] pay your workers at the end of the day, [do what you have promised]; do not keep those wages until the next day.
Не закидај ближњег свог и не отимај му; плата надничарова да не преноћи код тебе до јутра.
14 ‘Do not curse deaf people, and do not put things in the path of blind people to cause them to stumble.
Немој псовати глувог, ни пред слепца метати шта да се спотакне; него се бој Бога свог; ја сам Господ.
15 ‘Always [LIT] judge people fairly [DOU]. Do not do special favors for either poor people or rich people.
Не чините неправду на суду, не гледајте што је ко сиромах, нити се поводи за богатим; право суди ближњему свом.
16 ‘Do not spread false rumors about other people. ‘Do not say anything [in court] that would result in some [innocent] person being executed. I, Yahweh, [am commanding this].
Не иди као опадач по народу свом, и не устај на крв ближњег свог; ја сам Господ.
17 ‘Do not hate anyone. Instead, honestly rebuke those who ought to be rebuked, in order that you also will not be guilty.
Немој мрзети на брата свог у срцу свом; слободно искарај ближњег свог, и немој трпети греха на њему.
18 ‘Do not try to get revenge against someone or be angry with someone for a long time. Instead, love other people like you love yourself. I, Yahweh your God, [am commanding this].
Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; ја сам Господ.
19 ‘Obey my laws. ‘Do not allow two different kinds of animals to mate with each other. ‘Do not plant two different kinds of seed in the [same] field. ‘Do not wear clothing made from two different kinds of material.
Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари.
20 ‘If a man has sex with a slave woman who has been promised to marry some other man, but she has not been bought by that man and is still a slave, the man who had sex with her must be punished. But because she is still a slave, she and the man who had sex with her must not be killed.
Ако би ко облежао робињу, која је испрошена али није откупљена ни ослобођена, обоје да се шибају, али да се не погубе; јер није била ослобођена.
21 However, that man must bring a ram to [be slaughtered at] the entrance of the Sacred Tent area, to be an offering in order that he no longer be guilty for his sin.
И нека он принесе Господу жртву за преступ свој на врата шатора од састанка, овна за преступ.
22 The priest will offer that ram to me in order that the man will be forgiven for the sin that he committed, and I will forgive him.
И нека га очисти пред Господом свештеник овном принесеним за преступ од греха који је учинио; и опростиће му се грех његов.
23 ‘When you enter the land [that I have promised to give to you], and when you plant various kinds of fruit trees, you must not eat any of their fruit for three years [DOU].
А кад дођете у земљу и насадите свакојаког воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га.
24 In the fourth year all of their fruit must be set aside to belong to me; it must be brought to me to be an offering to praise me.
А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу.
25 But in the fifth/next year, you will be permitted to eat their fruit. If you do that, your trees will produce much fruit. I, Yahweh your God, [am promising that].
Па тек пете године једите воће с њега, да би вам се умножио род његов. Ја сам Господ Бог ваш.
26 ‘Do not eat any meat that still has [the animal’s] blood in it. ‘Do not consult spirits to find out what will happen in the future, and do not practice sorcery.
Ништа не једите с крвљу. Немојте врачати, ни гатати по времену.
27 ‘Do not shave the hair at the sides of your heads [like pagan people do].
Не стрижите косу своју укруг, ни грдите браду своју.
28 ‘Do not cut your bodies [when you are mourning] for people who have died, and do not put tattoos on your bodies. I, Yahweh your God, [am commanding this].
За мртвацем не режите тело своје, ни ударајте на се какве белеге. Ја сам Господ.
29 ‘Do not disgrace your daughters by forcing them to become prostitutes. If you cause them to become prostitutes, soon the land will be filled with prostitutes and all other kinds of people’s wicked behavior.
Немој скврнити кћер своју пуштајући је да се курва, да се не би земља прокурвала и напунила се безакоња.
30 ‘Honor my Sabbath days and revere my Sacred Tent, because I, Yahweh, [live there].
Држите суботе моје, и светињу моју поштујте. Ја сам Господ.
31 ‘Do not seek advice from those who (consult/talk with) the spirits of dead people [DOU], because if you do that, they will defile you. I, Yahweh your God, [am the one you should consult].
Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.
32 ‘Stand up when old people [enter the room], and show that you respect them, and also revere me, your God; [that is what] I, Yahweh, [am commanding].
Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога свог. Ја сам Господ.
33 ‘When foreigners live among you [in your land], do not mistreat them.
Ако је у тебе дошљак у земљи вашој, не чини му криво.
34 You must treat them like you treat your fellow-citizens. Love them like you love yourselves, and do not forget that once, when you were foreigners in Egypt, [you were badly mistreated by the people of Egypt]. I, Yahweh your God, [am commanding you to do this].
Ко је дошљак међу вама, нека вам буде као онај који се родио међу вама, и љубите га као себе самог; јер сте и ви били дошљаци у земљи мисирској. Ја сам Господ Бог ваш.
35 ‘When you are measuring things, to see how long they are or how much they weigh or how many there are,
Не чините неправде у суду, ни мером за дужину, ни мером за тежину, ни мером за ствари које се сипају.
36 use correct [measuring sticks and] scales and weights [on the scales] and measuring baskets and other measuring containers. I Yahweh, your God, who brought you out of Egypt, [am giving you these laws].
Мерила нека су вам права, камење право, ефа права, ин прав. Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске.
37 ‘Obey carefully [DOU] all my laws and decrees, because I, Yahweh, [am the one who am commanding them].’”
Држите, дакле, све уредбе моје и све законе моје, и вршите их. Ја сам Господ.
