Salamana Pamācības 27
1 Nelielies ar rītdienu; jo tu nezini, ko diena atnesīs.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Lai cits tevi slavē un ne paša mute, svešs un ne paša lūpas.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Akmens ir grūts un smiltis smagas, bet ģeķa sēras sūrākas nekā abi.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Nežēlība ir briesmīga lieta un bardzība ir kā plūdi; bet priekš skaudības, kas tur pastāvēs!
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Labāki skaidri pārmācīt, nekā mīlestība, ko nedabū redzēt.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Drauga sitieni nāk no labas sirds, bet viltīga ir nīdētāja skūpstīšana.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Paēdis arī tīru medu min pa kājām, bet izsalkušam ikviens rūgtums ir salds.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Kā putns, kas savu ligzdu atstājis, tāds ir cilvēks, no dzimtenes aizgājis.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Eļļa un kvēpināšana iepriecina sirdi; tāds mīlīgs ir draugs, kas padomu dod no sirds.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Neatstāj savu draugu, nedz sava tēva draugu, un savā bēdu laikā neej sava brāļa namā; labāks ir kaimiņš tuvumā, nekā brālis tālumā.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Esi gudrs, mans dēls, tad mana sirds priecāsies, un es varēšu atbildēt saviem nievātājiem.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Gudrais paredz nelaimi un paglābjās; bet neprāta ļaudis skrien vien un dabū ciest.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 „Atņem tam drēbi; jo viņš priekš sveša galvojis, un tā nezināmā vietā ķīlā to.“
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Ja arī cilvēks no paša rīta skaņā balsī savu tuvāko svētī, to viņam tomēr var pārgriezt par lāstiem.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Bez gala pil, kad lietus līst, un rējēja sieva tāda pat.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Kas tādu grib valdīt, tas valda vēju un tur eļļu savā rokā.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Dzelzs trinās pie dzelzs un cilvēks trinās pie cilvēka.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Kas vīģes koku kopj, ēdīs viņa augļus, un kas par savu kungu gādā, taps godā.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Kā vaigam vaigs atspīd ūdenī, tā cilvēka sirds cilvēkam.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Kausējams katls sudrabam, ceplis zeltam, un vīrs pēc savas slavas.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Ja tu ģeķi piestā ar piestalu putraimos sagrūstu, ģeķība no viņa neatstāsies.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Liec labi ziņā savus sīkos lopus un ņem vērā savus ganāmos,
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Jo mantas nepaliek mūžīgi, nedz ķēniņa kronis uz radu radiem.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 (Bet) kad siens nopļauts, un jauns zaļums nācis, un zāles uz kalniem salasītas,
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 Tad tev jēri būs apģērbam, un āži par tīruma maksu,
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 Un kazu piena būs diezgan tev un tavam namam par barību un par uzturu tavām kalponēm.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
