Salomos Ordsprog 2
1 Min sønn! Dersom du tar imot mine ord og gjemmer mine bud hos dig,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 så du vender ditt øre til visdommen og bøier ditt hjerte til klokskapen,
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 ja, dersom du roper efter innsikten og løfter din røst for å kalle på forstanden,
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 dersom du leter efter den som efter sølv og graver efter den som efter skjulte skatter,
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 da skal du forstå Herrens frykt og finne kunnskap om Gud.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 For Herren er den som gir visdom, fra hans munn kommer kunnskap og forstand,
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 og han gjemmer frelse for de opriktige, et skjold for dem som lever ustraffelig,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 han vokter rettens stier og bevarer sine frommes vei.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Da skal du forstå rettferdighet og rett og rettvishet, ja enhver god vei.
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 For visdom skal komme i ditt hjerte, og kunnskap skal glede din sjel;
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 eftertanke skal holde vakt over dig, forstand skal verne dig,
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 for å fri dig fra onde veier, fra menn som fører forvendt tale,
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 fra dem som forlater rettvishets stier for å vandre på mørkets veier,
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 som gleder sig ved å gjøre ondt og jubler over onde, forvendte gjerninger,
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 som går på krokete stier og følger vrange veier.
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Visdommen skal fri dig fra annen manns hustru, fra fremmed kvinne, som taler glatte ord,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 som har forlatt sin ungdoms venn og glemt sin Guds pakt;
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 for hennes hus synker ned i døden, og hennes veier bærer ned til dødningene;
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 de som går inn til henne, kommer aldri tilbake og når aldri livets stier.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Visdommen skal hjelpe dig til å vandre på de godes vei og holde dig på de rettferdiges stier;
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 for de opriktige skal bo i landet, og de ustraffelige skal bli tilbake i det,
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 men de ugudelige skal utryddes av landet, og de troløse skal rykkes bort fra det.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
