< เปฺรริตา: 5 >

1 ตทา อนานิยนามก เอโก ชโน ยสฺย ภารฺยฺยายา นาม สผีรา ส สฺวาธิการํ วิกฺรีย
А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
2 สฺวภารฺยฺยำ ชฺญาปยิตฺวา ตนฺมูลฺยไสฺยกำศํ สงฺโคปฺย สฺถาปยิตฺวา ตทนฺยำศมาตฺรมานีย เปฺรริตานำ จรเณษุ สมรฺปิตวานฺฯ
И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
3 ตสฺมาตฺ ปิตโรกถยตฺ เห อนานิย ภูเม รฺมูลฺยํ กิญฺจิตฺ สงฺโคปฺย สฺถาปยิตุํ ปวิตฺรสฺยาตฺมน: สนฺนิเธา มฺฤษาวากฺยํ กถยิตุญฺจ ไศตานฺ กุตสฺตวานฺต: กรเณ ปฺรวฺฤตฺติมชนยตฺ?
А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4 สา ภูมิ รฺยทา ตว หสฺตคตา ตทา กึ ตว สฺวียา นาสีตฺ? ตรฺหิ สฺวานฺต: กรเณ กุต เอตาทฺฤศี กุกลฺปนา ตฺวยา กฺฤตา? ตฺวํ เกวลมนุษฺยสฺย นิกเฏ มฺฤษาวากฺยํ นาวาที: กินฺตฺวีศฺวรสฺย นิกเฏ'ปิฯ
Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
5 เอตำ กถำ ศฺรุไตฺวว โส'นานิโย ภูเมา ปตนฺ ปฺราณานฺ อตฺยชตฺ, ตทฺวฺฤตฺตานฺตํ ยาวนฺโต โลกา อศฺฤณฺวนฺ เตษำ สรฺเวฺวษำ มหาภยมฺ อชายตฺฯ
А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6 ตทา ยุวโลกาสฺตํ วสฺเตฺรณาจฺฉาทฺย พหิ รฺนีตฺวา ศฺมศาเน'สฺถาปยนฺฯ
А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
7 ตต: ปฺรหไรกานนฺตรํ กึ วฺฤตฺตํ ตนฺนาวคตฺย ตสฺย ภารฺยฺยาปิ ตตฺร สมุปสฺถิตาฯ
А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
8 ตต: ปิตรสฺตามฺ อปฺฤจฺฉตฺ, ยุวาภฺยามฺ เอตาวนฺมุทฺราโภฺย ภูมิ รฺวิกฺรีตา น วา? เอตตฺวํ วท; ตทา สา ปฺรตฺยวาทีตฺ สตฺยมฺ เอตาวทฺโภฺย มุทฺราภฺย เอวฯ
А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9 ตต: ปิตโรกถยตฺ ยุวำ กถํ ปรเมศฺวรสฺยาตฺมานํ ปรีกฺษิตุมฺ เอกมนฺตฺรณาวภวตำ? ปศฺย เย ตว ปตึ ศฺมศาเน สฺถาปิตวนฺตเสฺต ทฺวารสฺย สมีเป สมุปติษฺฐนฺติ ตฺวามปิ พหิรฺเนษฺยนฺติฯ
А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
10 ตต: สาปิ ตสฺย จรณสนฺนิเธา ปติตฺวา ปฺราณานฺ อตฺยากฺษีตฺฯ ปศฺจาตฺ เต ยุวาโน'ภฺยนฺตรมฺ อาคตฺย ตามปิ มฺฤตำ ทฺฤษฺฏฺวา พหิ รฺนีตฺวา ตสฺยา: ปตฺยุ: ปารฺเศฺว ศฺมศาเน สฺถาปิตวนฺต: ฯ
И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
11 ตสฺมาตฺ มณฺฑลฺยา: สรฺเวฺว โลกา อนฺยโลกาศฺจ ตำ วารฺตฺตำ ศฺรุตฺวา สาธฺวสํ คตา: ฯ
И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
12 ตต: ปรํ เปฺรริตานำ หไสฺต โรฺลกานำ มเธฺย พหฺวาศฺจรฺยฺยาณฺยทฺภุตานิ กรฺมฺมาณฺยกฺริยนฺต; ตทา ศิษฺยา: สรฺวฺว เอกจิตฺตีภูย สุเลมาโน 'ลินฺเท สมฺภูยาสนฺฯ
А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
13 เตษำ สงฺฆานฺตรฺโค ภวิตุํ โกปิ ปฺรคลฺภตำ นาคมตฺ กินฺตุ โลกาสฺตานฺ สมาทฺริยนฺตฯ
А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
14 สฺตฺริย: ปุรุษาศฺจ พหโว โลกา วิศฺวาสฺย ปฺรภุํ ศรณมาปนฺนา: ฯ
А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
15 ปิตรสฺย คมนาคมนาภฺยำ เกนาปิ ปฺรกาเรณ ตสฺย ฉายา กสฺมึศฺจิชฺชเน ลคิษฺยตีตฺยาศยา โลกา โรคิณ: ศิวิกยา ขฏฺวยา จานีย ปถิ ปถิ สฺถาปิตวนฺต: ฯ
Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
16 จตุรฺทิกฺสฺถนคเรโภฺย พหโว โลกา: สมฺภูย โรคิโณ'ปวิตฺรภุตคฺรสฺตำศฺจ ยิรูศาลมมฺ อานยนฺ ตต: สรฺเวฺว สฺวสฺถา อกฺริยนฺตฯ
А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
17 อนนฺตรํ มหายาชก: สิทูกินำ มตคฺราหิณเสฺตษำ สหจราศฺจ
Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
18 มหาโกฺรธานฺตฺวิตา: สนฺต: เปฺรริตานฺ ธฺฤตฺวา นีจโลกานำ การายำ พทฺธฺวา สฺถาปิตวนฺต: ฯ
И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
19 กินฺตุ ราเตฺรา ปรเมศฺวรสฺย ทูต: การายา ทฺวารํ โมจยิตฺวา ตานฺ พหิรานียากถยตฺ,
А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
20 ยูยํ คตฺวา มนฺทิเร ทณฺฑายมานา: สนฺโต โลกานฺ ปฺรตีมำ ชีวนทายิกำ สรฺวฺวำ กถำ ปฺรจารยตฯ
Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
21 อิติ ศฺรุตฺวา เต ปฺรตฺยูเษ มนฺทิร อุปสฺถาย อุปทิษฺฏวนฺต: ฯ ตทา สหจรคเณน สหิโต มหายาชก อาคตฺย มนฺตฺริคณมฺ อิสฺราเยลฺวํศสฺย สรฺวฺวานฺ ราชสภาสท: สภาสฺถานฺ กฺฤตฺวา การายาสฺตานฺ อาปยิตุํ ปทาติคณํ เปฺรริตวานฺฯ
А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
22 ตตเสฺต คตฺวา การายำ ตานฺ อปฺราปฺย ปฺรตฺยาคตฺย อิติ วารฺตฺตามฺ อวาทิษุ: ,
А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
23 วยํ ตตฺร คตฺวา นิรฺวฺวิฆฺนํ การายา ทฺวารํ รุทฺธํ รกฺษกำศฺจ ทฺวารสฺย พหิรฺทณฺฑายมานานฺ อทรฺศาม เอว กินฺตุ ทฺวารํ โมจยิตฺวา ตนฺมเธฺย กมปิ ทฺรษฺฏุํ น ปฺราปฺตา: ฯ
Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
24 เอตำ กถำ ศฺรุตฺวา มหายาชโก มนฺทิรสฺย เสนาปติ: ปฺรธานยาชกาศฺจ, อิต ปรํ กิมปรํ ภวิษฺยตีติ จินฺตยิตฺวา สนฺทิคฺธจิตฺตา อภวนฺฯ
А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
25 เอตสฺมินฺเนว สมเย กศฺจิตฺ ชน อาคตฺย วารฺตฺตาเมตามฺ อวทตฺ ปศฺยต ยูยํ ยานฺ มานวานฺ การายามฺ อสฺถาปยต เต มนฺทิเร ติษฺฐนฺโต โลกานฺ อุปทิศนฺติฯ
А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
26 ตทา มนฺทิรสฺย เสนาปติ: ปทาตยศฺจ ตตฺร คตฺวา เจโลฺลกา: ปาษาณานฺ นิกฺษิปฺยาสฺมานฺ มารยนฺตีติ ภิยา วินตฺยาจารํ ตานฺ อานยนฺฯ
Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27 เต มหาสภายา มเธฺย ตานฺ อสฺถาปยนฺ ตต: ปรํ มหายาชกสฺตานฺ อปฺฤจฺฉตฺ,
А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
28 อเนน นามฺนา สมุปเทษฺฏุํ วยํ กึ ทฺฤฒํ น นฺยเษธาม? ตถาปิ ปศฺยต ยูยํ เสฺวษำ เตโนปเทเศเน ยิรูศาลมํ ปริปูรฺณํ กฺฤตฺวา ตสฺย ชนสฺย รกฺตปาตชนิตาปราธมฺ อสฺมานฺ ปฺรตฺยาเนตุํ เจษฺฏเธฺวฯ
Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
29 ตต: ปิตโรนฺยเปฺรริตาศฺจ ปฺรตฺยวทนฺ มานุษสฺยาชฺญาคฺรหณาทฺ อีศฺวรสฺยาชฺญาคฺรหณมฺ อสฺมากมุจิตมฺฯ
А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
30 ยํ ยีศุํ ยูยํ กฺรุเศ เวธิตฺวาหต ตมฺ อสฺมากํ ไปตฺฤก อีศฺวร อุตฺถาปฺย
Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
31 อิสฺราเยลฺวํศานำ มน: ปริวรฺตฺตนํ ปาปกฺษมาญฺจ กรฺตฺตุํ ราชานํ ปริตฺราตารญฺจ กฺฤตฺวา สฺวทกฺษิณปารฺเศฺว ตสฺยานฺนติมฺ อกโรตฺฯ
Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
32 เอตสฺมินฺ วยมปิ สากฺษิณ อาสฺมเห, ตตฺ เกวลํ นหิ, อีศฺวร อาชฺญาคฺราหิโภฺย ยํ ปวิตฺรมฺ อาตฺมนํ ทตฺตวานฺ โสปิ สากฺษฺยสฺติฯ
И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
33 เอตทฺวาเกฺย ศฺรุเต เตษำ หฺฤทยานิ วิทฺธานฺยภวนฺ ตตเสฺต ตานฺ หนฺตุํ มนฺตฺริตวนฺต: ฯ
А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
34 เอตสฺมินฺเนว สมเย ตตฺสภาสฺถานำ สรฺวฺวโลกานำ มเธฺย สุขฺยาโต คมิลีเยลฺนามก เอโก ชโน วฺยวสฺถาปก: ผิรูศิโลก อุตฺถาย เปฺรริตานฺ กฺษณารฺถํ สฺถานานฺตรํ คนฺตุมฺ อาทิศฺย กถิตวานฺ,
Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
35 เห อิสฺราเยลฺวํศียา: สรฺเวฺว ยูยมฺ เอตานฺ มานุษานฺ ปฺรติ ยตฺ กรฺตฺตุมฺ อุทฺยตาสฺตสฺมินฺ สาวธานา ภวตฯ
Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
36 อิต: ปูรฺวฺวํ ถูทานาไมโก ชน อุปสฺถาย สฺวํ กมปิ มหาปุรุษมฺ อวทตฺ, ตต: ปฺราเยณ จตุ: ศตโลกาสฺตสฺย มตคฺราหิโณภวนฺ ปศฺจาตฺ ส หโตภวตฺ ตสฺยาชฺญาคฺราหิโณ ยาวนฺโต โลกาเสฺต สรฺเวฺว วิรฺกีรฺณา: สนฺโต 'กฺฤตการฺยฺยา อภวนฺฯ
Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37 ตสฺมาชฺชนาตฺ ปรํ นามเลขนสมเย คาลีลียยิหูทานาไมโก ชน อุปสฺถาย พหูโลฺลกานฺ สฺวมตํ คฺราหีตวานฺ ตต: โสปิ วฺยนศฺยตฺ ตสฺยาชฺญาคฺราหิโณ ยาวนฺโต โลกา อาสนฺ เต สรฺเวฺว วิกีรฺณา อภวนฺฯ
Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
38 อธุนา วทามิ, ยูยมฺ เอตานฺ มนุษฺยานฺ ปฺรติ กิมปิ น กฺฤตฺวา กฺษานฺตา ภวต, ยต เอษ สงฺกลฺป เอตตฺ กรฺมฺม จ ยทิ มนุษฺยาทภวตฺ ตรฺหิ วิผลํ ภวิษฺยติฯ
И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
39 ยทีศฺวราทภวตฺ ตรฺหิ ยูยํ ตสฺยานฺยถา กรฺตฺตุํ น ศกฺษฺยถ, วรมฺ อีศฺวรโรธกา ภวิษฺยถฯ
Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
40 ตทา ตสฺย มนฺตฺรณำ สฺวีกฺฤตฺย เต เปฺรริตานฺ อาหูย ปฺรหฺฤตฺย ยีโศ รฺนามฺนา กามปิ กถำ กถยิตุํ นิษิธฺย วฺยสรฺชนฺฯ
Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
41 กินฺตุ ตสฺย นามารฺถํ วยํ ลชฺชาโภคสฺย โยคฺยเตฺวน คณิตา อิตฺยตฺร เต สานนฺทา: สนฺต: สภาสฺถานำ สากฺษาทฺ อคจฺฉนฺฯ
А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
42 ตต: ปรํ ปฺรติทินํ มนฺทิเร คฺฤเห คฺฤเห จาวิศฺรามมฺ อุปทิศฺย ยีศุขฺรีษฺฏสฺย สุสํวาทํ ปฺรจาริตวนฺต: ฯ
А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.

< เปฺรริตา: 5 >