Дела апостолска 5
1 А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
Vir autem quidam nomine Ananias, cum Saphira uxore suo vendidit agrum,
2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
et fraudavit de pretio agri, conscia uxore sua: et afferens partem quamdam, ad pedes Apostolorum posuit.
3 А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
Dixit autem Petrus: Anania, cur tentavit Satanas cor tuum, mentiri te Spiritui Sancto, et fraudare de pretio agri?
4 Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
nonne manens tibi manebat, et venundatum in tua erat potestate? quare posuisti in corde tuo hanc rem? non es mentitus hominibus, sed Deo.
5 А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
Audiens autem Ananias hæc verba, cecidit, et expiravit. Et factus est timor magnus super omnes qui audierunt.
6 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
Surgentes autem juvenes amoverunt eum, et efferentes sepelierunt.
7 А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
Factum est autem quasi horarum trium spatium, et uxor ipsius, nesciens quod factum fuerat, introivit.
8 А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
Dixit autem ei Petrus: Dic mihi mulier, si tanti agrum vendidistis? At illa dixit: Etiam tanti.
9 А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
Petrus autem ad eam: Quid utique convenit vobis tentare Spiritum Domini? Ecce pedes eorum qui sepelierunt virum tuum ad ostium, et efferent te.
10 И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
Confestim cecidit ante pedes ejus, et expiravit. Intrantes autem juvenes invenerunt illam mortuam: et extulerunt, et sepelierunt ad virum suum.
11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
Et factus est timor magnus in universa ecclesia, et in omnes qui audierunt hæc.
12 А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
Per manus autem Apostolorum fiebant signa et prodigia multa in plebe. Et erant unanimiter omnes in porticu Salomonis.
13 А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
Ceterorum autem nemo audebat se conjungere illis: sed magnificabat eos populus.
14 А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
Magis autem augebatur credentium in Domino multitudo virorum ac mulierum,
15 Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
ita ut in plateas ejicerent infirmos, et ponerent in lectulis et grabatis, ut, veniente Petro, saltem umbra illius obumbraret quemquam illorum, et liberarentur ab infirmitatibus suis.
16 А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
Concurrebat autem et multitudo vicinarum civitatum Jerusalem, afferentes ægros, et vexatos a spiritibus immundis: qui curabantur omnes.
17 Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
Exsurgens autem princeps sacerdotum, et omnes qui cum illo erant (quæ est hæresis sadducæorum), repleti sunt zelo:
18 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
et injecerunt manus in Apostolos, et posuerunt eos in custodia publica.
19 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
Angelus autem Domini per noctem aperiens januas carceris, et educens eos, dixit:
20 Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
Ite, et stantes loquimini in templo plebi omnia verba vitæ hujus.
21 А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
Qui cum audissent, intraverunt diluculo in templum, et docebant. Adveniens autem princeps sacerdotum, et qui cum eo erant, convocaverunt concilium, et omnes seniores filiorum Israël: et miserunt ad carcerem ut adducerentur.
22 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
Cum autem venissent ministri, et aperto carcere non invenissent illos, reversi nuntiaverunt,
23 Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
dicentes: Carcerem quidem invenimus clausum cum omni diligentia, et custodes stantes ante januas: aperientes autem neminem intus invenimus.
24 А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
Ut autem audierunt hos sermones magistratus templi et principes sacerdotum, ambigebant de illis quidnam fieret.
25 А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
Adveniens autem quidam, nuntiavit eis: Quia ecce viri quos posuistis in carcerem, sunt in templo, stantes et docentes populum.
26 Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
Tunc abiit magistratus cum ministris, et adduxit illos sine vi: timebant enim populum ne lapidarentur.
27 А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
Et cum adduxissent illos, statuerunt in concilio: et interrogavit eos princeps sacerdotum,
28 Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
dicens: Præcipiendo præcepimus vobis ne doceretis in nomine isto, et ecce replestis Jerusalem doctrina vestra: et vultis inducere super nos sanguinem hominis istius.
29 А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
Respondens autem Petrus et Apostoli, dixerunt: Obedire oportet Deo magis quam hominibus.
30 Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
Deus patrum nostrorum suscitavit Jesum, quem vos interemistis, suspendentes in ligno.
31 Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
Hunc principem et salvatorem Deus exaltavit dextera sua ad dandam pœnitentiam Israëli, et remissionem peccatorum:
32 И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
et nos sumus testes horum verborum, et Spiritus Sanctus, quem dedit Deus omnibus obedientibus sibi.
33 А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
Hæc cum audissent, dissecabantur, et cogitabant interficere illos.
34 Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
Surgens autem quidam in concilio pharisæus, nomine Gamaliel, legis doctor, honorabilis universæ plebi, jussit foras ad breve homines fieri,
35 Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
dixitque ad illos: Viri Israëlitæ, attendite vobis super hominibus istis quid acturi sitis.
36 Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
Ante hos enim dies extitit Theodas, dicens se esse aliquem, cui consensit numerus virorum circiter quadringentorum: qui occisus est, et omnes qui credebant ei, dissipati sunt, et redacti ad nihilum.
37 Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
Post hunc extitit Judas Galilæus in diebus professionis, et avertit populum post se: et ipse periit, et omnes quotquot consenserunt ei, dispersi sunt.
38 И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
Et nunc itaque dico vobis, discedite ab hominibus istis, et sinite illos: quoniam si est ex hominibus consilium hoc aut opus, dissolvetur:
39 Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
si vero ex Deo est, non poteritis dissolvere illud, ne forte et Deo repugnare inveniamini. Consenserunt autem illi.
40 Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
Et convocantes Apostolos, cæsis denuntiaverunt ne omnino loquerentur in nomine Jesu, et dimiserunt eos.
41 А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
Et illi quidem ibant gaudentes a conspectu concilii, quoniam digni habiti sunt pro nomine Jesu contumeliam pati.
42 А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.
Omni autem die non cessabant in templo et circa domos, docentes et evangelizantes Christum Jesum.
