Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Pestilent flies will corrupt a preparation of sweet ointment: [and] a little wisdom is more precious than great glory of folly.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
A wise man's heart is at his right hand; but a fool's heart at his left.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Yes, and whenever a fool walks by the way, his heart will fail him, and all that he thinks of is folly.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
If the spirit of the ruler rise up against you, leave not your place; for soothing will put an end to great offenses.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
There is an evil which I have seen under the sun, wherein an error has proceeded from the ruler.
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
The fool has been set in very high places, while rich men would sit in a low one.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
I have seen servants upon horses, and princes walking as servants on the earth.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
He that digs a pit shall fall into it; and him that breaks down a hedge a serpent shall bite.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
He that removes stones shall be troubled thereby; he that cleaves wood shall be endangered thereby.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
If the axe-head should fall off, then the man troubles his countenance, and he must put forth more strength: and [in that case] skill is of no advantage to a man.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
If a serpent bite when there is no [charmer's] whisper, then there is no advantage to the charmer.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
The words of a wise mouth are gracious: but the lips of a fool will swallow him up.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
The beginning of the words of his mouth is folly: and the end of his talk mischievous madness.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
A fool moreover multiplies words: man knows not what has been, nor what will be: who shall tell him what will come after him?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
The labor of fools will afflict them, [as that of one] who knows not to go to the city.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Woe to you, O city, whose king is young, and your princes eat in the morning!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Blessed are you, O land, whose king is a son of nobles, and whose princes shall eat seasonably, for strength, and shall not be ashamed.
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
By slothful neglect a building will be brought low: and by idleness of the hands the house will fall to pieces.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Men prepare bread for laughter, and wine and oil that the living should rejoice: but to money all things will humbly yield obedience.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Even in your conscience, curse not the king; and curse not the rich in your bedchamber: for a bird of the air shall carry your voice, and that which has wings shall report your speech.
