Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Paroles de l’Ecclésiaste, fils de David, roi de Jérusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanité des vanités, dit l’Ecclésiaste, vanité des vanités, tout est vanité.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
Quel avantage revient-il à l’homme de toute la peine qu’il se donne sous le soleil?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Une génération s’en va, une autre vient, et la terre subsiste toujours.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
Le soleil se lève, le soleil se couche; il soupire après le lieu d’où il se lève de nouveau.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Le vent se dirige vers le midi, tourne vers le nord; puis il tourne encore, et reprend les mêmes circuits.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Tous les fleuves vont à la mer, et la mer n’est point remplie; ils continuent à aller vers le lieu où ils se dirigent.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Toutes choses sont en travail au-delà de ce qu’on peut dire; l’œil ne se rassasie pas de voir, et l’oreille ne se lasse pas d’entendre.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
Ce qui a été, c’est ce qui sera, et ce qui s’est fait, c’est ce qui se fera, il n’y a rien de nouveau sous le soleil.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
S’il est une chose dont on dise: Vois ceci, c’est nouveau! Cette chose existait déjà dans les siècles qui nous ont précédés.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
On ne se souvient pas de ce qui est ancien; et ce qui arrivera dans la suite ne laissera pas de souvenir chez ceux qui vivront plus tard.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Moi, l’Ecclésiaste, j’ai été roi d’Israël à Jérusalem.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
J’ai appliqué mon cœur à rechercher et à sonder par la sagesse tout ce qui se fait sous les cieux: c’est là une occupation pénible, à laquelle Dieu soumet les fils de l’homme.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
J’ai vu tout ce qui se fait sous le soleil; et voici, tout est vanité et poursuite du vent.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
Ce qui est courbé ne peut se redresser, et ce qui manque ne peut être compté.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
J’ai dit en mon cœur: Voici, j’ai grandi et surpassé en sagesse tous ceux qui ont dominé avant moi sur Jérusalem, et mon cœur a vu beaucoup de sagesse et de science.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
J’ai appliqué mon cœur à connaître la sagesse, et à connaître la sottise et la folie; j’ai compris que cela aussi c’est la poursuite du vent.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Car avec beaucoup de sagesse on a beaucoup de chagrin, et celui qui augmente sa science augmente sa douleur.
