Књига пророка Јеремије 5

1 Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

“Run back and forth through the streets of Jerusalem, and see now, and know, and seek in its wide places, if you can find a man, if there is anyone who does justly, who seeks truth, then I will pardon her.

2 Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.

Though they say, ‘As the LORD lives,’ surely they swear falsely.”

3 Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

O LORD, don’t your eyes look on truth? You have stricken them, but they were not grieved. You have consumed them, but they have refused to receive correction. They have made their faces harder than a rock. They have refused to return.

4 И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.

Then I said, “Surely these are poor. They are foolish; for they don’t know the LORD’s way, nor the law of their God.

5 Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

I will go to the great men and will speak to them, for they know the way of the LORD, and the law of their God.” But these with one accord have broken the yoke, and burst the bonds.

6 За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.

Therefore a lion out of the forest will kill them. A wolf of the evenings will destroy them. A leopard will watch against their cities. Everyone who goes out there will be torn in pieces, because their transgressions are many and their backsliding has increased.

7 Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.

“How can I pardon you? Your children have forsaken me, and sworn by what are no gods. When I had fed them to the full, they committed adultery, and assembled themselves in troops at the prostitutes’ houses.

8 Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.

They were as fed horses roaming at large. Everyone neighed after his neighbour’s wife.

9 За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

Shouldn’t I punish them for these things?” says the LORD. “Shouldn’t my soul be avenged on such a nation as this?

10 Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.

“Go up on her walls, and destroy, but don’t make a full end. Take away her branches, for they are not the LORD’s.

11 Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

For the house of Israel and the house of Judah have dealt very treacherously against me,” says the LORD.

12 Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.

They have denied the LORD, and said, “It is not he. Evil won’t come on us. We won’t see sword or famine.

13 А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.

The prophets will become wind, and the word is not in them. Thus it will be done to them.”

14 Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

Therefore the LORD, the God of Hosts says, “Because you speak this word, behold, I will make my words in your mouth fire, and this people wood, and it will devour them.

15 Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;

Behold, I will bring a nation on you from far away, house of Israel,” says the LORD. “It is a mighty nation. It is an ancient nation, a nation whose language you don’t know and don’t understand what they say.

16 Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.

Their quiver is an open tomb. They are all mighty men.

17 И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

They will eat up your harvest and your bread, which your sons and your daughters should eat. They will eat up your flocks and your herds. They will eat up your vines and your fig trees. They will beat down your fortified cities in which you trust with the sword.

18 Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.

“But even in those days,” says the LORD, “I will not make a full end of you.

19 Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

It will happen when you say, ‘Why has the LORD our God done all these things to us?’ Then you shall say to them, ‘Just as you have forsaken me and served foreign gods in your land, so you will serve strangers in a land that is not yours.’

20 Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:

“Declare this in the house of Jacob, and publish it in Judah, saying,

21 Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.

‘Hear this now, foolish people without understanding, who have eyes, and don’t see, who have ears, and don’t hear:

22 Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.

Don’t you fear me?’ says the LORD; ‘Won’t you tremble at my presence, who have placed the sand for the bound of the sea by a perpetual decree, that it can’t pass it? Though its waves toss themselves, yet they can’t prevail. Though they roar, they still can’t pass over it.’

23 Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.

“But this people has a revolting and a rebellious heart. They have revolted and gone.

24 Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

They don’t say in their heart, ‘Let’s now fear the LORD our God, who gives rain, both the former and the latter, in its season, who preserves to us the appointed weeks of the harvest.’

25 Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

“Your iniquities have turned away these things, and your sins have withheld good from you.

26 Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

For wicked men are found amongst my people. They watch, as fowlers lie in wait. They set a trap. They catch men.

27 Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.

As a cage is full of birds, so are their houses full of deceit. Therefore they have become great, and grew rich.

28 Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

They have grown fat. They shine; yes, they excel in deeds of wickedness. They don’t plead the cause, the cause of the fatherless, that they may prosper; and they don’t defend the rights of the needy.

29 Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

“Shouldn’t I punish for these things?” says the LORD. “Shouldn’t my soul be avenged on such a nation as this?

30 Чудо и страхота бива у земљи.

“An astonishing and horrible thing has happened in the land.

31 Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?

The prophets prophesy falsely, and the priests rule by their own authority; and my people love to have it so. What will you do in the end of it?