Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Truly, my eye has seen all this, word of it has come to my ear, and I have knowledge of it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
The same things are in my mind as in yours; I am equal to you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
But I would have talk with the Ruler of all, and my desire is to have an argument with God.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
But you put a false face on things; all your attempts to put things right are of no value.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
If only you would keep quiet, it would be a sign of wisdom!
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Give ear to the argument of my mouth, and take note of the words of my lips.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Will you say in God's name what is not right, and put false words into his mouth?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Will you have respect for God's person in this cause, and put yourselves forward as his supporters?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Will it be good for you to be searched out by him, or have you the thought that he may be guided into error like a man?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
He will certainly put you right, if you have respect for persons in secret.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Will not his glory put you in fear, so that your hearts will be overcome before him?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your wise sayings are only dust, and your strong places are only earth.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Keep quiet, and let me say what is in my mind, whatever may come to me.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
I will take my flesh in my teeth, and put my life in my hand.
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Truly, he will put an end to me; I have no hope; but I will not give way in argument before him;
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
And that will be my salvation, for an evil-doer would not come before him,
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Give ear with care to my words, and keep what I say in your minds.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
See now, I have put my cause in order, and I am certain that I will be seen to be right.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Is any one able to take up the argument against me? If so, I would keep quiet and give up my breath.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Only two things do not do to me, then I will come before your face:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Take your hand far away from me; and let me not be overcome by fear of you.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Then at the sound of your voice I will give answer; or let me put forward my cause for you to give me an answer.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
What is the number of my evil-doings and my sins? give me knowledge of them.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Why is your face veiled from me, as if I was numbered among your haters?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Will you be hard on a leaf in flight before the wind? will you make a dry stem go more quickly on its way?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
For you put bitter things on record against me, and send punishment on me for the sins of my early years;
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
And you put chains on my feet, watching all my ways, and making a limit for my steps;
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Though a man comes to nothing like a bit of dead wood, or like a robe which has become food for the worm.
