Књига о Јову 28
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
| כִּי יֵשׁ לַכֶּסֶף מוֹצָא וּמָקוֹם לַזָּהָב יָזֹֽקּוּ׃ |
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
| בַּרְזֶל מֵֽעָפָר יֻקָּח וְאֶבֶן יָצוּק נְחוּשָֽׁה׃ |
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
| קֵץ ׀ שָׂם לַחֹשֶׁךְ וּֽלְכׇל־תַּכְלִית הוּא חוֹקֵר אֶבֶן אֹפֶל וְצַלְמָֽוֶת׃ |
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
| פָּרַץ נַחַל ׀ מֵֽעִם־גָּר הַֽנִּשְׁכָּחִים מִנִּי־רָגֶל דַּלּוּ מֵאֱנוֹשׁ נָֽעוּ׃ |
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
| אֶרֶץ מִמֶּנָּה יֵֽצֵא־לָחֶם וְתַחְתֶּיהָ נֶהְפַּךְ כְּמוֹ־אֵֽשׁ׃ |
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
| מְקוֹם־סַפִּיר אֲבָנֶיהָ וְעַפְרֹת זָהָב לֽוֹ׃ |
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
| נָתִיב לֹא־יְדָעוֹ עָיִט וְלֹא שְׁזָפַתּוּ עֵין אַיָּֽה׃ |
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
| לֹֽא־הִדְרִיכוּהוּ בְנֵֽי־שָׁחַץ לֹֽא־עָדָה עָלָיו שָֽׁחַל׃ |
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
| בַּחַלָּמִישׁ שָׁלַח יָדוֹ הָפַךְ מִשֹּׁרֶשׁ הָרִֽים׃ |
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
| בַּצּוּרוֹת יְאֹרִים בִּקֵּעַ וְכׇל־יְקָר רָאֲתָה עֵינֽוֹ׃ |
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
| מִבְּכִי נְהָרוֹת חִבֵּשׁ וְתַעֲלֻמָהּ יֹצִא אֽוֹר׃ |
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
| וְֽהַחׇכְמָה מֵאַיִן תִּמָּצֵא וְאֵי זֶה מְקוֹם בִּינָֽה׃ |
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
| לֹא־יָדַע אֱנוֹשׁ עֶרְכָּהּ וְלֹא תִמָּצֵא בְּאֶרֶץ הַחַיִּֽים׃ |
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
| תְּהוֹם אָמַר לֹא בִי־הִיא וְיָם אָמַר אֵין עִמָּדִֽי׃ |
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
| לֹֽא־יֻתַּן סְגוֹר תַּחְתֶּיהָ וְלֹא יִשָּׁקֵל כֶּסֶף מְחִירָֽהּ׃ |
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
| לֹֽא־תְסֻלֶּה בְּכֶתֶם אוֹפִיר בְּשֹׁהַם יָקָר וְסַפִּֽיר׃ |
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
| לֹא־יַעַרְכֶנָּה זָהָב וּזְכוֹכִית וּתְמוּרָתָהּ כְּלִי־פָֽז׃ |
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
| רָאמוֹת וְגָבִישׁ לֹא יִזָּכֵר וּמֶשֶׁךְ חׇכְמָה מִפְּנִינִֽים׃ |
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
| לֹֽא־יַעַרְכֶנָּה פִּטְדַת־כּוּשׁ בְּכֶתֶם טָהוֹר לֹא תְסֻלֶּֽה׃ |
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
| וְֽהַחׇכְמָה מֵאַיִן תָּבוֹא וְאֵי זֶה מְקוֹם בִּינָֽה׃ |
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
| וְֽנֶעֶלְמָה מֵעֵינֵי כׇל־חָי וּמֵעוֹף הַשָּׁמַיִם נִסְתָּֽרָה׃ |
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
| אֲבַדּוֹן וָמָוֶת אָמְרוּ בְּאׇזְנֵינוּ שָׁמַעְנוּ שִׁמְעָֽהּ׃ |
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
| אֱלֹהִים הֵבִין דַּרְכָּהּ וְהוּא יָדַע אֶת־מְקוֹמָֽהּ׃ |
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
| כִּי־הוּא לִקְצוֹת־הָאָרֶץ יַבִּיט תַּחַת כׇּל־הַשָּׁמַיִם יִרְאֶֽה׃ |
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
| לַעֲשׂוֹת לָרוּחַ מִשְׁקָל וּמַיִם תִּכֵּן בְּמִדָּֽה׃ |
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
| בַּעֲשֹׂתוֹ לַמָּטָר חֹק וְדֶרֶךְ לַחֲזִיז קֹלֽוֹת׃ |
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
| אָז רָאָהּ וַֽיְסַפְּרָהּ הֱכִינָהּ וְגַם־חֲקָרָֽהּ׃ |
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
| וַיֹּאמֶר ׀ לָאָדָם הֵן יִרְאַת אֲדֹנָי הִיא חׇכְמָה וְסוּר מֵרָע בִּינָֽה׃ |
