Књига о Јову 34

1 Још говори Елијуј и рече:

ADEMÁS respondió Eliú, y dijo:

2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

Oid, sabios, mis palabras; y vosotros, doctos, estadme atentos.

3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

Porque el oído prueba las palabras, como el paladar gusta para comer.

4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

Escojamos para nosotros el juicio, conozcamos entre nosotros cuál [sea] lo bueno:

5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

Porque Job ha dicho: Yo soy justo, y Dios me ha quitado mi derecho.

6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

¿He de mentir yo contra mi razón? Mi saeta es gravosa sin [haber yo] prevaricado.

7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

¿Qué hombre hay como Job, que bebe el escarnio como agua?

8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

Y va en compañía con los que obran iniquidad, y anda con los hombres maliciosos.

9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

Porque ha dicho: De nada servirá al hombre el conformar su voluntad con Dios.

10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

Por tanto, varones de seso, oidme: Lejos esté de Dios la impiedad, y del Omnipotente la iniquidad.

11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

Porque él pagará al hombre según su obra, y él le hará hallar conforme á su camino.

12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

Sí, por cierto, Dios no hará injusticia, y el Omnipotente no pervertirá el derecho.

13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

¿Quién visitó por él la tierra? ¿y quién puso en orden todo el mundo?

14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

Si él pusiese sobre el [hombre] su corazón, y recogiese así su espíritu y su aliento,

15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

Toda carne perecería juntamente, y el hombre se tornaría en polvo.

16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

Si pues [hay en ti] entendimiento, oye esto: escucha la voz de mis palabras.

17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

¿Enseñorearáse el que aborrece juicio? ¿y condenarás tú al que es tan justo?

18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

¿Hase de decir al rey: Perverso; y á los príncipes: Impíos?

19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

¿[Cuánto menos á] aquel que no hace acepción de personas de príncipes, ni el rico es de él más respetado que el pobre? porque todos son obras de sus manos.

20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

En un momento morirán, y á media noche se alborotarán los pueblos, y pasarán, y sin mano será quitado el poderoso.

21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

Porque sus ojos están sobre los caminos del hombre, y ve todos sus pasos.

22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

No hay tinieblas ni sombra de muerte donde se encubran los que obran maldad.

23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

No carga pues él al hombre más [de lo justo], para que vaya con Dios á juicio.

24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

El quebrantará á los fuertes sin pesquisa, y hará estar otros en su lugar.

25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

Por tanto él hará notorias las obras de ellos, cuando los trastornará en la noche, y serán quebrantados.

26 Као безбожне разбија их на видику.

Como á malos los herirá en lugar donde sean vistos:

27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

Por cuanto así se apartaron de él, y no consideraron todos sus caminos;

28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

Haciendo venir delante de él el clamor del pobre, y que oiga el clamor de los necesitados.

29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

Y si él diere reposo, ¿quién inquietará? si escondiere el rostro, ¿quién lo mirará? [Esto] sobre una nación, y lo mismo sobre un hombre;

30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

Haciendo que no reine el hombre hipócrita para vejaciones del pueblo.

31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

De seguro conviene se diga á Dios: Llevado he ya [castigo], no [más] ofenderé:

32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

Enséñame tú lo que yo no veo: que si hice mal, no lo haré más.

33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

¿[Ha de ser eso] según tu mente? El te retribuirá, ora rehuses, ora aceptes, y no yo: di si no, lo que tú sabes.

34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

Los hombres de seso dirán conmigo, y el hombre sabio me oirá:

35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

Que Job no habla con sabiduría, y que sus palabras no son con entendimiento.

36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

Deseo yo que Job sea probado ampliamente, á causa de sus respuestas por los hombres inicuos.

37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.

Porque á su pecado añadió impiedad: bate las manos entre nosotros, y contra Dios multiplica sus palabras.