Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
“Yes, at this my heart trembles, and is moved out of its place.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Hear, oh, hear the noise of his voice, the sound that goes out of his mouth.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
He sends it out under the whole sky, and his lightning to the ends of the earth.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
After it a voice roars. He thunders with the voice of his majesty. He doesn’t hold back anything when his voice is heard.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
God thunders marvellously with his voice. He does great things, which we can’t comprehend.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
For he says to the snow, ‘Fall on the earth,’ likewise to the shower of rain, and to the showers of his mighty rain.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
He seals up the hand of every man, that all men whom he has made may know it.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Then the animals take cover, and remain in their dens.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Out of its room comes the storm, and cold out of the north.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
By the breath of God, ice is given, and the width of the waters is frozen.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Yes, he loads the thick cloud with moisture. He spreads abroad the cloud of his lightning.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
It is turned around by his guidance, that they may do whatever he commands them on the surface of the habitable world,
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
whether it is for correction, or for his land, or for loving kindness, that he causes it to come.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
“Listen to this, Job. Stand still, and consider the wondrous works of God.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Do you know how God controls them, and causes the lightning of his cloud to shine?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Do you know the workings of the clouds, the wondrous works of him who is perfect in knowledge?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
You whose clothing is warm when the earth is still by reason of the south wind?
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Can you, with him, spread out the sky, which is strong as a cast metal mirror?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Teach us what we will tell him, for we can’t make our case by reason of darkness.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Will it be told him that I would speak? Or should a man wish that he were swallowed up?
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
Now men don’t see the light which is bright in the skies, but the wind passes, and clears them.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Out of the north comes golden splendour. With God is awesome majesty.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
We can’t reach the Almighty. He is exalted in power. In justice and great righteousness, he will not oppress.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Therefore men revere him. He doesn’t regard any who are wise of heart.”
