Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Then Eliphaz the Temanite answered and said,
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
If anyone tries to speak with you, will you be impatient? But who can stop himself from speaking?
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
See, you have instructed many; you have strengthened weak hands.
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Your words have supported him who was falling; you have made feeble knees firm.
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
But now trouble has come to you, and you are weary; it touches you, and you are troubled.
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Is not your fear your confidence, and the integrity of your ways your hope?
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
Think about this, please: Who has ever perished when innocent? Or when were the upright people ever cut off?
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
According to what I have seen, those who plow iniquity and sow trouble reap it.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
By the breath of God they perish; by the blast of his anger they are consumed.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
The roaring of the lion, the voice of the fierce lion, the teeth of the young lions—they are broken.
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
The old lion perishes for lack of victims; the cubs of the lioness are scattered everywhere.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
Now a certain matter was secretly brought to me, and my ear received a whisper about it.
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
Then came thoughts from visions in the night, when deep sleep falls on people.
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
It was at night when fear and trembling came upon me, and all my bones shook.
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Then a spirit passed before my face, and the hair of my flesh stood up.
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
The spirit stood still, but I could not discern its appearance. A form was before my eyes; there was silence, and I heard a voice that said,
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
“Can a mortal man be more righteous than God? Can a man be more pure than his Maker?
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
See, if God puts no trust in his servants; if he accuses his angels of folly,
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
how much more is this true of those who live in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed sooner than a moth?
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
Between morning and evening they are destroyed; they perish forever without anyone noticing them.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Are not their tent cords plucked up among them? They die; they die without wisdom.
