3 Мојсијева 22

1 И рече Господ Мојсију говорећи:

Och Herren talade med Mose, och sade:

2 Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

Säg Aaron och hans söner, att de hålla sig ifrån Israels barnas helgo, hvilket de mig helga, och icke ohelga mitt helga Namn; ty jag är Herren.

3 Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.

Säg dem nu till, och deras efterkommandom: Hvilken af edor säd går till det helga, som Israels barn helga Herranom, och orenar sig så på det, hans själ skall utrotad varda för mitt anlete; ty jag är Herren.

4 Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,

Hvilken af Aarons säd är spitelsk, eller hafver ena flöd, den skall icke äta af de helgo, tilldess han varder ren. Den som kommer vid någon oren kropp, eller den som hans säd afgår i sömnen;

5 Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

Eller den som kommer vid en matk, den honom oren är, eller en mennisko, som honom oren är, och allt det honom orenar;

6 Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.

Hvilken själ kommer vid något deraf, den är oren intill aftonen, och skall icke äta af de helgo; utan skall först bada sin kropp med vatten.

7 А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.

Och när solen är nedergången, och han ren vorden är, då må han äta deraf; ty det är hans spis.

8 Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

Ett as, och hvad af vilddjur rifvet är, skolen I icke äta, att I icke skolen varda orene deruppå; ty jag är Herren.

9 Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.

Derföre skola de hålla mina stadgar, att de icke skola lägga synd uppå sig, och dö deröfver, när de ohelga sig; ty jag är Herren, som dem helgar.

10 Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.

Ingen annar skall äta af de helgo, ej heller Prestens husman, ej heller någon dagakarl.

11 А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.

När Presten köper ena själ för sina penningar, den må äta deraf. Och det i hans huse födt är, det må ock äta af hans bröd.

12 Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.

Om Prestens dotter varder ens främmandes hustru, skall hon icke äta af dess helgas häfoffer.

13 А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.

Varder hon en enka, eller utdrifven, och hafver ingen säd, och kommer igen till sins faders hus, så skall hon äta af sins faders bröd, såsom då hon ännu piga var; men ingen främmande skall äta deraf.

14 А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.

Hvilken som eljest äter af de helgo ovetandes, han skall lägga femtedelen dertill, och gifva Prestenom med de helgo;

15 Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

På det att de icke skola ohelga Israels barnas helga, som de häfoffra Herranom;

16 И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

Att de icke skola lägga missgerning och skuld på sig, när de äta af deras helgo; ty jag är Herren, som dem helgar.

17 Још рече Господ Мојсију говорећи:

Och Herren talade med Mose, och sade:

18 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

Säg Aaron och hans söner, och all Israels barn: Hvilken Israelit eller främling i Israel vill göra sitt offer, vare sig af löfte, eller af fri vilja, att de vilja göra Herranom ett bränneoffer, det honom skall vara tacknämligit af eder;

19 Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

Det skall vara ett mankön, och utan vank, af fä, lambom eller getom.

20 На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

Allt det som något fel hafver, skolen I icke offra; förty det varder icke tacknämligit för eder.

21 И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.

Och hvilken ett tackoffer Herranom göra vill, ett besynnerligit löfte, eller af fri vilja, af fä eller får, det skall vara utan vank, att det må varda tacknämligit. Det skall hafva ingen vank.

22 Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

Är det blindt, eller brutet, eller sargadt, eller förtvinadt, eller maslogt, eller skabbogt; så skola de icke sådant offra Herranom, och intet offer deraf gifva på Herrans altare.

23 А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.

En oxe eller får, som oskickeliga eller lytta lemmar hafver, må du offra af en fri vilja; men icke varder det tacknämligit för ett löfte.

24 Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.

Du skall ock icke offra Herranom något det förkramadt, eller förstött, eller förslitet, eller utskuret är; och skolen sådant icke göra i edro lande.

25 И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

Du skall ock icke offra något sådant af ens främlings hand, med edars Guds bröd; ty det doger intet, och hafver en vank; derföre varder det icke tacknämligit för eder.

26 Још рече Господ Мојсију говорећи:

Och Herren talade med Mose, och sade:

27 Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.

När en kalf, eller lamb, eller get födt är, så skall det vara när sine moder i sju dagar; på åttonde dagen och derefter må man offra det Herranom, så är det tacknämligit.

28 А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.

Vare sig nöt eller får, så skall man icke slagta det med sin unga på enom dag.

29 И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

När I viljen göra Herranom ett lofoffer, det för eder tacknämligit skall vara;

30 Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

Så skolen I äta det på samma dagen, och skolen intet behålla qvart intill morgonen; ty jag är Herren.

31 Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.

Derföre håller min bud, och görer dem; ty jag är Herren;

32 И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

Att I icke ohelgen mitt helga Namn, och att jag må helgad varda ibland Israels barn; ty jag är Herren, den eder helgar;

33 Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.

Den eder utur Egypti land fört hafver, att jag skulle vara edar Gud: Jag är Herren.