Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Il leur raconta une parabole pour leur montrer qu'il faut prier toujours, et ne point se lasser:
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
«Dans une certaine ville, dit-il, il y avait un juge qui n'avait ni crainte de Dieu, ni égards pour les hommes.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
Or, dans cette même ville, il y avait une veuve qui venait à lui et lui disait: «Fais-moi justice de mon adversaire.»
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Pendant longtemps, il ne le voulut pas.» «Enfin il se dit à lui-même: «Bien que je n'aie ni crainte de Dieu, ni égards pour les hommes,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
comme il est certain que cette veuve-là m'est à charge, je lui ferai justice, de peur qu'elle ne finisse par se livrer à quelque violence.»
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Vous entendez, ajouta le Seigneur, ce que dit ce juge inique.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
Et Dieu ne ferait point justice à ses élus qui crient à lui nuit et jour? Il tarderait à les secourir?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Il leur fera prompte justice, je vous le déclare; mais le Fils de l'homme, à son retour, trouvera-t-il la foi sur la terre?»
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Il raconta aussi la parabole suivante à quelques-uns très convaincus, à part eux, qu'ils étaient justes, et qui méprisaient les autres:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
«Deux hommes montèrent au Temple pour prier; l'un Pharisien et l'autre publicain.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
Le Pharisien, debout, priait ainsi en lui-même: «O Dieu, je te rends grâces de ce que je ne suis pas comme le reste des hommes, gens rapaces, iniques, adultères, de ce que je ne suis pas comme ce publicain-là.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Je jeûne deux fois par semaine; je donne la dîme de tout ce que j'acquiers.»
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Quant au publicain, il se tenait à distance, il n'osait pas même lever les yeux vers le ciel, mais il se frappait la poitrine en disant: «Dieu, aie pitié de moi qui suis un pécheur!»
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Celui-ci, je vous le déclare, rentra dans sa maison justifié, plutôt que l'autre; car quiconque s'élève lui-même sera abaissé, et quiconque s'abaisse lui-même sera élevé.»
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
On lui apportait même les tout petits enfants pour qu'il les touchât. Voyant cela, les disciples blâmèrent ceux qui les lui apportaient.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Mais Jésus appela ces enfants: «Laissez, leur dit-il, les enfants venir à moi, et ne les en empêchez pas, car c'est à ceux qui leur ressemblent qu'appartient le Royaume de Dieu.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
En vérité, je vous le dis, qui ne recevra pas, comme un enfant, le Royaume de Dieu, n'y entrera pas.»
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
Un chef de synagogue lui posa une question: «Bon maître, lui dit-il, que dois-je faire pour acquérir la vie éternelle?» (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
Jésus lui dit: «Pourquoi m'appelles-tu bon? Nul n'est bon que Dieu seul!
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Tu connais les commandements: «Tu ne seras point adultère; tu ne seras point meurtrier; tu ne seras point voleur; tu ne rendras point de faux témoignages; honore ton père et ta mère.»
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
Il répondit: «Tout cela je l'ai observé dès ma jeunesse.»
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Sur cette réponse, Jésus reprit: «Une chose te manque encore; vends tout ce que tu as; distribues-en le prix à des pauvres; tu auras alors un trésor dans les cieux; viens ensuite et suis-moi.»
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
A ces mots, l'autre devint tout triste, car il était fort riche.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Voyant sa tristesse, Jésus dit: «Combien difficilement entreront dans le Royaume de Dieu ceux qui ont des richesses!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Il est plus facile à un chameau de passer par l'ouverture d'une aiguille qu'à un riche d'entrer dans le Royaume de Dieu.»
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
«Qui donc pourra être sauvé?» dirent-ils en l'entendant.
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
Jésus répondit: «Ce qui est impossible aux hommes, est possible à Dieu.» —
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
«Et nous, dit Pierre, c'est après avoir laissé tous nos biens, que nous t'avons suivi!»
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
Il leur répondit: «Je vous le dis en vérité: personne, à cause du Royaume de Dieu, ne quittera une maison, une femme, des frères, des parents, des enfants,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Prenant à part les douze, il leur dit: «Voilà que nous montons à Jérusalem et tout ce que les prophètes ont écrit du Fils de l'homme va s'accomplir:
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
il sera livré aux païens, bafoué, outragé, couvert de crachats;
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
après l'avoir flagellé, ils le tueront, et le troisième jour il ressuscitera.»
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
A cela les disciples ne comprirent rien; le sens de ces paroles leur était caché; ils ne saisissaient pas ce qui leur était dit.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Il approchait de Jéricho. Un aveugle, assis au bord du chemin, mendiait.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
Entendant le bruit d'une foule en marche, il demanda ce que c'était.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
On lui répondit: «C'est Jésus de Nazareth qui passe.»
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Alors il s'écria: «Jésus, Fils de David, aie pitié de moi!»
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Ceux qui étaient en avant le menaçaient pour le faire taire, mais lui n'en criait que plus fort: «Fils de David, aie pitié de moi!»
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Jésus s'arrêta et donna l'ordre de le lui amener. Quand l'homme fut près de lui, il lui demanda:
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
«Que veux-tu que je fasse pour toi?» — «Seigneur, que j'y voie!» répondit l'aveugle.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Alors Jésus lui dit: «Vois! ta foi t'a sauvé!»
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Immédiatement il vit, et il suivit Jésus en glorifiant Dieu. Tout le peuple, à ce spectacle, célébra les louanges de Dieu.
