Марко 10
1 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
And having risen from there, he comes into the borders of Judea through the other side of the Jordan. And multitudes come together to him again, and, as he has practiced, he taught them again.
2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
And the Pharisees having approached, they demanded of him if it is permitted for a man to divorce a wife, testing him.
3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
And having answered, he said to them, What did Moses command you?
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
And they said, Moses permitted to write a document of divorce, and to divorce her.
5 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
But having answered, Jesus said to them, For your hard heart he wrote for you this commandment.
6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
But from the beginning of creation God made them male and female.
7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
Because of this a man will leave his father and mother behind, and will be bonded with his wife,
8 И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
and the two will be in one flesh. So then they are no more two, but one flesh.
9 А шта је Бог саставио човек да не раставља.
What therefore God has joined together, no man shall separate.
10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
And in the house the disciples questioned him again about the same thing.
11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
And he says to them, Whoever may divorce his wife, and will marry another, commits adultery against her.
12 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
And if a woman should divorce her husband, and will be married to another, she commits adultery.
13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
And they brought children to him, so that he would touch them. And the disciples rebuked those who were bringing them.
14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
But when Jesus saw it, he was displeased, and said to them, Allow the children to come to me. Forbid them not, for of such is the kingdom of God.
15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
Truly I say to you, whoever will not receive the kingdom of God as a child, he will, no, not enter it.
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
And having embraced them, while laying his hands upon them, he blessed them.
17 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
And as he was going forth on the way, one man having ran to him, and having knelt to him, questioned him, Good teacher, what should I do that I may inherit eternal life? (aiōnios g166)
18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
And Jesus said to him, Why do thou call me good? None is good except one, God.
19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
Thou know the commandments. Thou shall not commit adultery. Thou shall not murder. Thou shall not steal. Thou shall not testify falsely. Thou shall not defraud. Thou shall honor thy father and mother.
20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
And having answered, he said to him, Teacher, all these things I have observed from my youth.
21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
And having looked at him, Jesus loved him, and said to him, One thing thou lack. Go thou, sell as many things as thou have, and give to the poor, and thou will have treasure in heaven. And after taking up the cross, come, follow me.
22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
But having become somber at the saying, he went away sorrowing, for he was a man who has many possessions.
23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
And Jesus having looked around, he says to his disciples, How difficultly those who have riches will enter into the kingdom of God.
24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
And the disciples were astonished at his words. But again having answered, Jesus says to them, Children, how difficult it is for those who trust in riches to enter into the kingdom of God.
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
It is easier for a camel to go through the hole of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
And they were exceedingly astonished, saying among themselves, Then who can be saved?
27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
And having looked at them, Jesus says, With men, impossible, but not with God. For with God all things are possible.
28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
Peter began to say to him, Lo, we have left all, and have followed thee.
29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
And having answered, Jesus said, Truly I say to you, there is no man who has left house, or brothers, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, because of me, and because of the good news,
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
But many first will be last, and the last first.
32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
And they were on the road going up to Jerusalem, and Jesus was going ahead of them. And they were amazed, and those who followed were afraid. And again having summoned the twelve, he began to tell them the things that were going to happen to him.
33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
Behold, we go up to Jerusalem. And the Son of man will be delivered to the chief priests and the scholars. And they will condemn him to death, and will deliver him to the Gentiles.
34 И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
And they will mock him, and will scourge, and will spit upon him, and will kill him. And the third day he will rise.
35 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
And James and John, the sons of Zebedee, come to him, saying, Teacher, we wish that thou would do for us whatever we ask.
36 А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?
And he said to them, What do ye want me to do for you?
37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
And they said to him, Grant to us that we may sit, one at thy right hand, and one at thy left hand, in thy glory.
38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
But Jesus said to them, Ye know not what ye are asking. Are ye able to drink the cup that I drink? And to be immersed the immersion that I am immersed?
39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
And they said to him, We are able. And Jesus said to them, Ye will indeed drink the cup that I drink, and the immersion that I am immersed ye will be immersed.
40 Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
But to sit at my right hand or at my left hand is not mine to give, but for whom it has been prepared.
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
And when the ten heard it they began to indignant about James and John.
42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
And having summoned them, Jesus says to them, Ye know that those who presume to rule over the Gentiles, lord over them, and their great men have power over them.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
But it is not so among you. Instead, whoever may want to become great among you, will be your helper,
44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
and whoever of you may want to become first, will be a bondman of all.
45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
For the Son of man also came not to be served, but to serve, and to give his life a ransom for many.
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
And they come to Jericho. And as he went out from Jericho, and his disciples and a considerable crowd, Bartimaeus, the blind son of Timaeus, was sitting by the road begging.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
And when he heard that it was Jesus the Nazarene, he began to cry out and say, Jesus, thou son of David, be merciful to me.
48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
And many rebuked him, that he would be quiet, but he cried out much more, Thou son of David, be merciful to me.
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
And having stood still, Jesus said for him to be called. And they call the blind man, saying to him, Cheer up. Arise, he calls thee.
50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
And he, having thrown off his garment, having risen, came to Jesus.
51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
And having answered, Jesus says to him, What do thou want I would do to thee? And the blind man said to him, Rabboni, that I may receive my sight.
52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
And Jesus said to him, Go thou, thy faith has healed thee. And straightaway he received his sight, and followed him on the way.
