Марко 9
1 И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
Atangcalah na dei pouh awh. Cathut uknaeram teh bahu hoi a kangdue e hah, hmawt laipalah hie hmuen koe na kaawm e tami tangawn teh duenae koe na phat a mahoeh.
2 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
Hnin taruk touh a loum hnukkhu Jisuh ni alouknaw bawk laipalah Piter, Jem, Jawhan tinaw dueng a kaw teh soumtinae koe, karasang e monsom vah a cei awh. Ahnimae hmalah phun louk lah a kâthung.
3 И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
A kho e teh loukloukkaang e, het talai van apipatet ni hai hottelah pâsu thai hoeh hane totouh a pangawpekyek lah ao.
4 И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
Mosi hoi Elijah a kamnue roi teh Jisuh hoi a kâpan awh.
5 И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
Hatnavah, Piter ni, Bawipa hie hmuen koe o a nawm poung. Nang hanlah rim buet touh, Mosi hanlah buet touh, Elijah hanlah buet touh sak awh sei, atipouh.
6 Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
A hnukkâbangnaw teh a taki awh dawkvah, Piter ni hottelah a pantaivai e doeh.
7 И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
Hatnavah, tâmai ni a ramuk awh teh, ahni teh ka pahren e ka Capa doeh, ahnie a lawk hah tarawi awh, telah tâmai thung hoi lawk a tho.
8 И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
Hatnah tahma vah a hnukkâbangnaw ni a tengpam a khet awh navah, amamouh hoi Jisuh hloilah apihai hmawt awh hoeh.
9 А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
Mon hoi bout a kum awh toteh, Jisuh ni tami Capa teh duenae koehoi bout thaw hoehroukrak atu na hmu awh e hah api koehai dei awh hanh lah a, telah kâ a poe.
10 И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
A hnukkâbangnaw ni hote lawk hah a pâkuem awh. Hatei, duenae koehoi bout thaw tie hah bangtelae na maw telah buet touh hoi buet touh a kâpacei awh.
11 И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
Hatnavah cakathutkungnaw ni Elijah hmaloe a tho han telah bangkongmaw a dei awh vaw, telah a pacei awh navah,
12 А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
Bawipa ni Elijah teh hmaloe a tho vaiteh bangpuengpa koung a pathoup han tie a thuem. Bangkongmaw Cakathoung ni tami Capa teh rektapnae moi khang vaiteh, a pahnawt hai a pahnawt awh han ati vaw.
13 Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
Na dei pouh awh, Elijah teh yo a tho toe. Cakathoung ni a dei e patetlah taminaw ni a ngai awh e patetlah ahni koe a sak awh toe telah atipouh.
14 И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
Alouke a hnukkâbangnaw koe a pha awh navah, tami moikapap ni a ven awh teh cakathutkungnaw teh ahnimouh hoi a kâoun awh lahun e hah a hmu.
15 И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
Ka kamkhueng e tamihupui ni Jisuh a hmu awh toteh kângairu awh laihoi, Jisuh koe a yawng awh teh kut a man awh.
16 И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
Jisuh ni ahnimanaw hoi bangtelamaw na kâoun a vaw. Telah cakathutkungnaw hah a pacei.
17 И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
Ka kamkhueng e tamihupui thung dawk hoi tami buet touh ni, Bawipa a lawk ka a ni teh kahrai ni a man e ka capa hah nama koe ka hrawi.
18 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
Kahrai ni a man karoitawi talai dawk a rawp teh a kâko hoi potamtui a tâco, a hâ a karue teh, pheng a kamsoe toe. Hote kahrai pâlei pouh hanelah na hnukkâbangnaw koe ka dei pouh eiteh ahnimouh ni pâlei thai awh hoeh atipouh.
19 А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
Jisuh ni yuemnae katawnhoehnaw e catoun, nangmouh hoi cungtalah na sittouh maw ka o han vaw. Na sittouh maw na ring awh han vaw. Hate camo hah hi thokhai awh, atipouh.
20 И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
A dei e patetlah camo a thokhai awh navah, hote kahrai ni Jisuh heh a hmu tahma vah, camo hah a sawn sak, talai dawk a rawp sak, potamtui a hawn sak teh a paleipaluet sak.
21 И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
Jisuh ni hettelah a onae na sittouh maw a saw toung telah a na pa hah a pacei navah, a na pa ni a nawca hoi doeh toe.
22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
Camo due sak hanelah hmai dawk, tui dawk atuhoitu a rawp sak. Hatei, Bawipa coung thai pawiteh, na pahren ei telah pahrennae a hei.
23 А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
Jisuh ni na yuem thai maw. Na yuem pawiteh bangpueng a coung thai atipouh.
24 И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
Camo e a na pa ni, Bawipa ka yuem doeh, ka yuemhoehnae hah na kabawm lah telah mitphi hoi a dei.
25 А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
Hatnavah taminaw teh yawng laihoi a tho awh e Jisuh ni a hmu navah, hnâpang hoi lawka muitha, camo thung hoi tâcawt, bout kâen hanh lawih, telah kakhine muitha hah kâ a poe navah,
26 И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
a hramki teh camo a sawn sak teh a tâco. Camo teh kadout e patetlah ao. Ayânaw ni teh a due toe ati awh.
27 А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
Jisuh ni a kut dawk hoi a pathaw nah camo teh a kangdue.
28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
Imthung a kâen awh hnukkhu a hnukkâbangnaw ni bangkongmaw hote kahrai hah kaimouh ni teh ka pâlei thai awh hoeh vaw telah arulahoi a pacei awh.
29 И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
Jisuh ni ratoumnae, rawcahainae laipalah teh bangtelah hai tâcawt thai mahoeh atipouh.
30 И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
Hote hmuen koehoi Galilee kho lungui vah a cei awh navah, api koehai kâpanue sak hanlah ngai hoeh.
31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
Bangkongtetpawiteh, tami Capa teh taminaw kut dawk pahnawt vaiteh, a thei awh han.
32 А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
A due hnukkhu apâthum hnin bout a thaw han tie naw hah, a hnukkâbangnaw koe a dei pouh. Hote kongnaw hah thaipanuek awh hoeh ei, apinihai bout pacei ngam awh hoeh.
33 И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
Kapernuam kho a pha awh teh im thung ao awh navah, tapa lam vah buet touh hoi buet touh bangmaw na kâoun awh vaw telah a pacei eiteh, a hnukkâbangnaw ni lawkkamuem lah ao awh.
34 А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
Bangkongtetpawiteh, apimouh kalenpoung tie hah, a kâoun awh dawkvah dei ngam awh hoeh.
35 И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
Hatnavah Jisuh ni a hnukkâbangnaw hlaikahni touh hah a kaw teh, kalenpoung lah o ka ngai e teh, ka thoung poung lah o a ngai, hahoi tami pueng e san lahai o a ngai atipouh.
36 И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
Camo ca buet touh ahnimae lungui a kangdue sak hnukkhu, a kut hoi a tawm teh,
37 Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
apipatet hai kaie minhmai khet laihoi het patetlah e camo buetbuet touh ka dâw e teh kai na ka dâw e doeh. Kai na ka dâw e teh kai dueng na dâw e nahoeh, kai na kapatounkung hai a dâw toe telah atipouh.
38 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
Jawhan ni, Saya, na min lahoi kahraituilinaw ka pâlei e tami buet touh ka hmu awh. Maimouh thung dawk e tami lah ao hoeh dawkvah sak hanh lawih ka ti pouh awh, telah a dei pouh.
39 А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
Jisuh ni cakâ awh hanh, ka min lahoi kângairuhno kamnuek sak thai e ni teh kayawicalah ka min mathout sak thai mahoeh.
40 Јер ко није против вас с вама је.
Nangmouh na ka taran e koelah kaawm hoeh e teh, nangmouh koe lah kaawm e doeh.
41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
Nangmouh teh Messiah hnuk kâbang e doeh ati awh dawkvah, ka minhmai khet lahoi tui manang buet touh hai na ka poe e tami teh, tawkphu hmawt laipalah awm mahoeh atipouh.
42 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
Kai na ka yuem e camonaw thung dawk buetbuet touh ka payon sak kung teh a lahuen dawk talungsum awi sak vaiteh tuipui dawk tâkhawng pawiteh ahnimouh hanlah bet ahawihnawn.
43 И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
Na kut ni na yon sak pawiteh na kut tâtueng. (Geenna g1067)
44 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Kutkuep lahoi ahri dout hoeh, hmai roumhoehnae hell hmai thung bo hlak teh kutkuep laipalah hringnae koe phat pawiteh ahawihnawn.
45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
Na khok ni na yon sak pawiteh na khok tâtueng haw. (Geenna g1067)
46 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Ahri dout hoeh, hmai roumhoehnae hell hmai thung khok kuep lahoi bo hlak teh khok kuep laipalah hringnae koe phat pawiteh ahawihnawn.
47 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, (Geenna g1067)
Na mit ni na yon sak pawiteh, na mit cawngkhawih. (Geenna g1067)
48 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Ahri dout hoeh, hmai roumhoehnae, hell hmai thung mit kuep lahoi bo hlak teh, mit vang hoi Cathut uknaeram dawk kâen pawiteh ahawihnawn.
49 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
Sathei pueng teh palawi phuen e patetlah, tami pueng teh hmaipalawi phuensinnae a khang awh han.
50 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Palawi teh ahawi. Hateiteh a paannae kahmat pawiteh, bangtelamaw bout paan sak thai han. Nangmouh koe palawi awm sak awh. Buet touh hoi buet touh kâpôkâdanglah awm awh atipouh.
