< Приче Соломонове 1 >

1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Mudre izreke Salomona, sina Davidova, kralja izraelskog:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
da se spozna mudrost i pouka, da se shvate razumne riječi;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
da se primi umna pouka, pravda i pravica i nepristranost;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
da se dade pamet neiskusnima, mladiću znanje i umijeće;
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
kad mudar čuje, da umnoži znanje, a razuman steče mudrije misli;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
da razumije izreke i prispodobe, riječi mudraca i njihove zagonetke.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Strah je Gospodnji početak spoznaje, ali ludi preziru mudrost i pouku.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Poslušaj, sine moj, pouku oca svoga i ne odbacuj naputka svoje majke!
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Jer će ti biti ljupki vijenac na glavi i ogrlica oko tvoga vrata.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Sine moj, ako te grešnici mame, ne pristaj;
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
ako bi rekli: “Hodi s nama, da vrebamo krv, čekamo u zasjedi nevina ni za što;
12 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
da ih progutamo žive kao carstvo smrti i cijele kao one koji silaze u grob; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
naplijenit ćemo svakojaka blaga, napuniti svoje kuće plijenom;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
bacat ćeš s nama svoj ždrijeb, svi ćemo zajedno imati jednu kesu.”
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Sine moj, ne idi s njima na put, makni nogu od njihove staze.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Jer na zlo trče svojim nogama i hite prolijevati krv.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Jer uzalud je razapinjati mrežu pred očima svima pticama.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
A oni vrebaju vlastitu krv, postavljaju zasjedu svojemu životu.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Takva je sudba svih lakomih na ružan dobitak: on ih života stane.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Mudrost glasno uzvikuje na ulici, na trgovima diže svoj glas;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
propovijeda po bučnim uglovima, na otvorenim gradskim vratima govori svoje riječi:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“Dokle ćete, vi glupi, ljubiti glupost i dokle će podsmjevačima biti milo podsmijevanje, i dokle će bezumnici mrziti znanje?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Poslušajte moju opomenu! Gle, svoj duh pred vas izlijevam, hoću vas poučiti svojim riječima.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Koliko sam vas zvala, a vi ste odbijali; pružala sam ruku, ali je nitko ne opazi.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Nego ste odbacili svaki moj savjet i niste poslušali moje opomene;
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
zato ću se i ja smijati vašoj propasti, rugat ću se kad vas obuzme tjeskoba:
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
kad navali na vas strah kao nevrijeme i zgrabi vas propast kao vihor, kad navali na vas nevolja i muka.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati; tražit će me, ali me neće naći.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Jer su mrzili spoznaju i nisu izabrali Gospodnjeg straha
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
niti su poslušali moj savjet, nego su prezreli svaku moju opomenu.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Zato će jesti plod svojeg vladanja i nasititi se vlastitih savjeta.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Jer glupe će ubiti njihovo odbijanje, a nemar će upropastiti bezumne.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
A tko sluša mene, bezbrižan ostaje i spokojno živi bez straha od zla.”

< Приче Соломонове 1 >