Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The proverbs of Solomon, the son of David, king of Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
to know wisdom and instruction; to discern the words of understanding;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
to receive instruction in wise dealing, in righteousness, justice, and equity;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
to give prudence to the simple, knowledge and discretion to the young man—
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
that the wise man may hear, and increase in learning; that the man of understanding may attain to sound counsel;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
to understand a proverb and parables, the words and riddles of the wise.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The fear of the LORD is the beginning of knowledge, but the foolish despise wisdom and instruction.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
My son, listen to your father’s instruction, and don’t forsake your mother’s teaching;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
for they will be a garland to grace your head, and chains around your neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners entice you, don’t consent.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say, “Come with us. Let’s lie in wait for blood. Let’s lurk secretly for the innocent without cause.
Let’s swallow them up alive like Sheol, and whole, like those who go down into the pit. (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
We’ll find all valuable wealth. We’ll fill our houses with plunder.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
You shall cast your lot among us. We’ll all have one purse”—
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
my son, don’t walk on the path with them. Keep your foot from their path,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
for their feet run to evil. They hurry to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
For the net is spread in vain in the sight of any bird;
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
but these lay in wait for their own blood. They lurk secretly for their own lives.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
So are the ways of everyone who is greedy for gain. It takes away the life of its owners.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom calls aloud in the street. She utters her voice in the public squares.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
She calls at the head of noisy places. At the entrance of the city gates, she utters her words:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“How long, you simple ones, will you love simplicity? How long will mockers delight themselves in mockery, and fools hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Turn at my reproof. Behold, I will pour out my spirit on you. I will make known my words to you.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Because I have called, and you have refused; I have stretched out my hand, and no one has paid attention;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
but you have ignored all my counsel, and wanted none of my reproof;
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I also will laugh at your disaster. I will mock when calamity overtakes you,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
when calamity overtakes you like a storm, when your disaster comes on like a whirlwind, when distress and anguish come on you.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Then they will call on me, but I will not answer. They will seek me diligently, but they will not find me,
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
because they hated knowledge, and didn’t choose the fear of the LORD.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
They wanted none of my counsel. They despised all my reproof.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therefore they will eat of the fruit of their own way, and be filled with their own schemes.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
For the backsliding of the simple will kill them. The careless ease of fools will destroy them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But whoever listens to me will dwell securely, and will be at ease, without fear of harm.”
