Приче Соломонове 13

1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

Il figliuol savio ascolta l’istruzione di suo padre, ma il beffardo non ascolta rimproveri.

2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

Per il frutto delle sue labbra uno gode del bene, ma il desiderio dei perfidi è la violenza.

3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

Chi custodisce la sua bocca preserva la propria vita; chi apre troppo le labbra va incontro alla rovina.

4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

L’anima del pigro desidera, e non ha nulla, ma l’anima dei diligenti sarà soddisfatta appieno.

5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

Il giusto odia la menzogna, ma l’empio getta sugli altri vituperio ed onta.

6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

La giustizia protegge l’uomo che cammina nella integrità, ma l’empietà atterra il peccatore.

7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

C’è chi fa il ricco e non ha nulla; c’è chi fa il povero e ha di gran beni.

8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

La ricchezza d’un uomo serve come riscatto della sua vita, ma il povero non ode mai minacce.

9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

La luce dei giusti è gaia, ma la lampada degli empi si spegne.

10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

Dall’orgoglio non vien che contesa, ma la sapienza è con chi dà retta ai consigli.

11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

La ricchezza male acquistata va scemando, ma chi accumula a poco a poco l’aumenta.

12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

La speranza differita fa languire il cuore, ma il desiderio adempiuto è un albero di vita.

13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

Chi sprezza la parola si costituisce, di fronte ad essa, debitore, ma chi rispetta il comandamento sarà ricompensato.

14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

L’insegnamento del savio è una fonte di vita per schivare le insidie della morte.

15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

Buon senno procura favore, ma il procedere dei perfidi è duro.

16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

Ogni uomo accorto agisce con conoscenza, ma l’insensato fa sfoggio di follia.

17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

Il messo malvagio cade in sciagure, ma l’ambasciatore fedele reca guarigione.

18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

Miseria e vergogna a chi rigetta la correzione, ma chi dà retta alla riprensione è onorato.

19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

Il desiderio adempiuto è dolce all’anima, ma agl’insensati fa orrore l’evitare il male.

20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

Chi va coi savi diventa savio, ma il compagno degl’insensati diventa cattivo.

21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

Il male perseguita i peccatori ma il giusto è ricompensato col bene.

22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

L’uomo buono lascia una eredità ai figli de’ suoi figli, ma la ricchezza del peccatore è riserbata al giusto.

23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

Il campo lavorato dal povero dà cibo in abbondanza, ma v’è chi perisce per mancanza di equità.

24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

Chi risparmia la verga odia il suo figliuolo, ma chi l’ama, lo corregge per tempo.

25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Il giusto ha di che mangiare a sazietà, ma il ventre degli empi manca di cibo.