Приче Соломонове 14

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Wonke owesifazana ohlakaniphileyo uyayakha indlu yakhe, kodwa oyisithutha uyayidiliza ngezandla zakhe.

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

Ohamba ngobuqotho bakhe wesaba iNkosi, kodwa ophambene ngendlela zakhe uyayidelela.

3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Emlonyeni wesithutha kulentonga yokuzigqaja, kodwa indebe zabahlakaniphileyo ziyabagcina.

4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

Lapho okungekho izinkabi khona umkolo uhlanzekile, kodwa kulesivuno esinengi ngamandla enkabi.

5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

Umfakazi othembekileyo kaqambi amanga, kodwa umfakazi wamanga uphafuza amanga.

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

Odelelayo udinga inhlakanipho, kodwa kayikho; kodwa ulwazi lulula koqedisisayo.

7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

Suka phambi komuntu oyisithutha, nxa ungayikunanzelela kuye indebe zolwazi.

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

Inhlakanipho yokhaliphileyo yikuqedisisa indlela yakhe, kodwa ubuthutha bezithutha buyinkohliso.

9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

Izithutha ziyakloloda ngesono, kodwa phakathi kwabaqotho kulomusa.

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

Inhliziyo iyazi ukubaba kwayo ngokwayo, lowemzini kahlanganyeli lentokozo yayo.

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

Indlu yabakhohlakeleyo izachithwa, kodwa ithente labaqotho lizahluma.

12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

Kukhona indlela ebonakala ilungile emuntwini, kodwa ukuphela kwayo zindlela zokufa.

13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Lekuhlekeni inhliziyo isebuhlungwini, lokuphela kwaleyontokozo lusizi.

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

Ohlehlela nyovane ngenhliziyo uzasutha ngezindlela zakhe, kodwa umuntu olungileyo uzasutha ngaye ngokwakhe.

15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Ongelalwazi ukholwa lonke ilizwi, kodwa olengqondo unanzelela ukuhamba kwakhe.

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Ohlakaniphileyo uyesaba, asuke ebubini, kodwa isithutha siyathukuthela, silitshapha.

17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

Ophangisa ukuthukuthela wenza ubuthutha, lomuntu wamacebo amabi uzazondwa.

18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

Abangelalwazi badla ilifa lobuthutha, kodwa abakhaliphileyo bazathwala umqhele wolwazi.

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

Ababi bakhothama phambi kwabalungileyo, labakhohlakeleyo emasangweni abalungileyo.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Umyanga uzondwa langumakhelwane wakhe, kodwa abathanda onothileyo banengi.

21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Odelela umakhelwane wakhe uyona, kodwa olomusa kubayanga ubusisiwe.

22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

Kabaduhi yini abaceba okubi? Kodwa umusa leqiniso ngokwalabo abaceba okuhle.

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Kumtshikatshika wonke kulenzuzo, kodwa inkulumo yendebe ibanga inswelo kuphela.

24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

Umqhele wabahlakaniphileyo uyinotho yabo; ubuthutha bezithutha buyibuthutha.

25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

Umfakazi oqinisileyo uyophula imiphefumulo, kodwa ophafuza amanga ungumkhohlisi.

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Ekuyesabeni iNkosi kulethemba eliqinileyo, labantwana bakhe bazakuba lesiphephelo.

27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

Ukuyesaba iNkosi kungumthombo wempilo, ukusuka emijibileni yokufa.

28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Lusebunengini babantu udumo lwenkosi, kodwa kusekuswelekeni kwabantu ukuchitheka kombusi.

29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Ophuza ukuthukuthela ulokuqedisisa okukhulu, kodwa ophangisa ukuzonda ukhulisa ubuthutha.

30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Inhliziyo ephilileyo iyimpilo yenyama, kodwa umhawu uyikubola kwamathambo.

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

Ocindezela umyanga uthuka uMenzi wakhe, kodwa olomusa koswelayo uyamdumisa.

32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

Okhohlakeleyo uwiswa ebubini bakhe, kodwa olungileyo ulethemba ekufeni kwakhe.

33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

Inhlakanipho ihlala enhliziyweni yoqedisisayo, kodwa okuphakathi kwezithutha kuyaziwa.

34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

Ukulunga kuphakamisa isizwe, kodwa isono silihlazo ebantwini.

35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

Umusa wenkosi usencekwini ehlakaniphileyo, kodwa intukuthelo yayo izakuba kwethela ihlazo.