Приче Соломонове 17

1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

E’ meglio un tozzo di pan secco con la pace, che una casa piena di carni con la discordia.

2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

Il servo sagace dominerà sul figlio che fa onta, e avrà parte all’eredità insieme coi fratelli.

3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

La coppella è per l’argento e il fornello per l’oro, ma chi prova i cuori è l’Eterno.

4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

Il malvagio dà ascolto alle labbra inique, e il bugiardo dà retta alla cattiva lingua.

5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

Chi beffa il povero oltraggia Colui che l’ha fatto; chi si rallegra dell’altrui sventura non rimarrà impunito.

6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

I figliuoli de’ figliuoli son la corona de’ vecchi, e i padri son la gloria dei loro figliuoli.

7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

Un parlar solenne non s’addice all’uomo da nulla; quanto meno s’addicono ad un principe labbra bugiarde!

8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

Il regalo è una pietra preziosa agli occhi di chi lo possiede; dovunque si volga, egli riesce.

9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

Chi copre i falli si procura amore, ma chi sempre vi torna su, disunisce gli amici migliori.

10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

Un rimprovero fa più impressione all’uomo intelligente, che cento percosse allo stolto.

11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

Il malvagio non cerca che ribellione, ma un messaggero crudele gli sarà mandato contro.

12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

Meglio imbattersi in un’orsa derubata dei suoi piccini, che in un insensato nella sua follia.

13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

Il male non si dipartirà dalla casa di chi rende il male per il bene.

14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

Cominciare una contesa è dar la stura all’acqua; perciò ritirati prima che la lite s’inasprisca.

15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

Chi assolve il reo e chi condanna il giusto sono ambedue in abominio all’Eterno.

16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

A che serve il danaro in mano allo stolto? ad acquistar saviezza?… Ma se non ha senno!

17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

L’amico ama in ogni tempo; è nato per essere un fratello nella distretta.

18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

L’uomo privo di senno dà la mano e fa sicurtà per altri davanti al suo prossimo.

19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

Chi ama le liti ama il peccato; chi alza troppo la sua porta, cerca la rovina.

20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

Chi ha il cuor falso non trova bene, e chi ha la lingua perversa cade nella sciagura.

21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

Chi genera uno stolto ne avrà cordoglio, e il padre dell’uomo da nulla non avrà gioia.

22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

Un cuore allegro è un buon rimedio, ma uno spirito abbattuto secca l’ossa.

23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

L’empio accetta regali di sottomano per pervertire le vie della giustizia.

24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

La sapienza sta dinanzi a chi ha intelligenza, ma gli occhi dello stolto vagano agli estremi confini della terra.

25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

Il figliuolo stolto è il cordoglio del padre e l’amarezza di colei che l’ha partorito.

26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

Non è bene condannare il giusto, foss’anche ad un’ammenda, né colpire i principi per la loro probità.

27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

Chi modera le sue parole possiede la scienza, e chi ha lo spirito calmo è un uomo prudente.

28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.

Anche lo stolto, quando tace, passa per savio; chi tien chiuse le labbra è uomo intelligente.