Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou enuious against euill men, neither desire to be with them.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
For their heart imagineth destruction, and their lippes speake mischiefe.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdome is an house builded, and with vnderstanding it is established.
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
And by knowledge shall the chambers bee filled with all precious, and pleasant riches.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man is strong: for a man of vnderstanding encreaseth his strength.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
For with counsel thou shalt enterprise thy warre, and in the multitude of them that can giue counsell, is health.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdome is hie to a foole: therefore he can not open his mouth in the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Hee that imagineth to doe euill, men shall call him an autour of wickednes.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The wicked thought of a foole is sinne, and the scorner is an abomination vnto men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
If thou bee faint in the day of aduersitie, thy strength is small.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Deliuer them that are drawen to death: wilt thou not preserue them that are led to be slaine?
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If thou say, Beholde, we knew not of it: he that pondereth the heartes, doeth not hee vnderstand it? and hee that keepeth thy soule, knoweth he it not? will not he also recompense euery man according to his workes?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
My sonne, eate hony, for it is good, and the hony combe, for it is sweete vnto thy mouth.
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
So shall the knowledge of wisdome be vnto thy soule, if thou finde it, and there shall be an ende, and thine hope shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Laye no waite, O wicked man, against the house of the righteous, and spoyle not his resting place.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For a iust man falleth seuen times, and riseth againe: but the wicked fall into mischiefe.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Bee thou not glad when thine enemie falleth, and let not thine heart reioyce when hee stumbleth,
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Least the Lord see it, and it displease him, and he turne his wrath from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Fret not thy selfe because of the malicious, neither be enuious at the wicked.
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
For there shall bee none ende of plagues to the euill man: the light of the wicked shall bee put out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My sonne feare the Lord, and the King, and meddle not with them that are sedicious.
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For their destruction shall rise suddenly, and who knoweth the ruine of them both?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
ALSO THESE THINGS PERTEINE TO THE WISE, It is not good to haue respect of any person in iudgement.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He that saith to the wicked, Thou art righteous, him shall the people curse, and the multitude shall abhorre him.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
But to them that rebuke him, shall be pleasure, and vpon them shall come the blessing of goodnesse.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
They shall kisse the lippes of him that answereth vpright wordes.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare thy worke without, and make readie thy thinges in the fielde, and after, builde thine house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Be not a witnes against thy neighbour without cause: for wilt thou deceiue with thy lippes?
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Say not, I wil doe to him, as he hath done to mee, I will recompence euery man according to his worke.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I passed by the fielde of the slouthfull, and by the vineyarde of the man destitute of vnderstanding.
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
And lo, it was al growen ouer with thornes, and nettles had couered the face thereof, and the stone wall thereof was broken downe.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I behelde, and I considered it well: I looked vpon it, and receiued instruction.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Yet a litle sleepe, a litle slumber, a litle folding of the handes to sleepe.
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
So thy pouertie commeth as one that traueileth by the way, and thy necessitie like an armed man.
