Приче Соломонове 29

1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

人屡次受责罚，仍然硬着颈项； 他必顷刻败坏，无法可治。

2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

义人增多，民就喜乐； 恶人掌权，民就叹息。

3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

爱慕智慧的，使父亲喜乐； 与妓女结交的，却浪费钱财。

4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

王借公平，使国坚定； 索要贿赂，使国倾败。

5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

谄媚邻舍的， 就是设网罗绊他的脚。

6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

恶人犯罪，自陷网罗； 惟独义人欢呼喜乐。

7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

义人知道查明穷人的案； 恶人没有聪明，就不得而知。

8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

亵慢人煽惑通城； 智慧人止息众怒。

9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

智慧人与愚妄人相争， 或怒或笑，总不能使他止息。

10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

好流人血的，恨恶完全人， 索取正直人的性命。

11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

愚妄人怒气全发； 智慧人忍气含怒。

12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.

君王若听谎言， 他一切臣仆都是奸恶。

13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

贫穷人、强暴人在世相遇； 他们的眼目都蒙耶和华光照。

14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

君王凭诚实判断穷人； 他的国位必永远坚立。

15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

杖打和责备能加增智慧； 放纵的儿子使母亲羞愧。

16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

恶人加多，过犯也加多， 义人必看见他们跌倒。

17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

管教你的儿子，他就使你得安息， 也必使你心里喜乐。

18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

没有异象，民就放肆； 惟遵守律法的，便为有福。

19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

只用言语，仆人不肯受管教； 他虽然明白，也不留意。

20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

你见言语急躁的人吗？ 愚昧人比他更有指望。

21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

人将仆人从小娇养， 这仆人终久必成了他的儿子。

22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

好气的人挑启争端； 暴怒的人多多犯罪。

23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

人的高傲必使他卑下； 心里谦逊的，必得尊荣。

24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

人与盗贼分赃，是恨恶自己的性命； 他听见叫人发誓的声音，却不言语。

25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

惧怕人的，陷入网罗； 惟有倚靠耶和华的，必得安稳。

26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

求王恩的人多； 定人事乃在耶和华。

27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.

为非作歹的，被义人憎嫌； 行事正直的，被恶人憎恶。