Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
¿Por qué estás lejos, oh SEÑOR, y te escondes en los tiempos de la angustia?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
Con arrogancia el malo persigue al pobre; sean tomados en los pensamientos que pensaron.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
Por cuanto se alabó el malo del deseo de su alma, y diciendo bien al robador, blasfema del SEÑOR.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
El malo, por la altivez de su rostro, no busca a Dios. No está Dios en todos sus pensamientos.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
Sus caminos atormentan en todo tiempo; tus juicios son altura delante de él; echa bocanadas en orden a todos sus enemigos.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
Dice en su corazón: No seré movido en ningún tiempo, porque no me alcanzará el mal.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
Llena está su boca de maldición, y de engaños y fraude; debajo de su lengua, molestia y maldad.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
Está en las guaridas de las aldeas; en los escondrijos mata al inocente; sus ojos están acechando al pobre.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
Acecha de encubierto, como el león desde su cama; acecha para arrebatar al pobre; arrebata al pobre trayéndolo en su red.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
Se encoge, se agacha, y caen en sus fuerzas muchos desdichados.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
Dice en su corazón: Dios está olvidado, ha encubierto su rostro; nunca lo vio.
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Levántate, oh SEÑOR Dios, alza tu mano, no te olvides de los humildes.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
¿Por qué irrita el malo a Dios? En su corazón ha dicho que no lo inquirirás.
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Tú has visto; porque tú miras el trabajo, y el enojo, para dar justicia en tus manos; a ti se acoge el pobre, tú eres el amparo del huérfano.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Quebranta el brazo del inicuo; del malo buscarás su maldad, y no la hallarás.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
El SEÑOR, Rey eterno y perpetuo; de su tierra fueron destruidos los gentiles.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
El deseo de los humildes oíste, oh SEÑOR; tú dispones su corazón, y haces atento tu oído;
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
para juzgar al huérfano y al pobre; no volverá más a hacer violencia el hombre de la tierra.
