Псалми 132

1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

Canticum graduum. Memento Domine David, et omnis mansuetudinis eius:

2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

Sicut iuravit Domino, votum vovit Deo Iacob:

3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

Si introiero in tabernaculum domus meae, si ascendero in lectum strati mei:

4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

Si dedero somnum oculis meis, et palpebris meis dormitationem:

5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

Et requiem temporibus meis: donec inveniam locum Domino, tabernaculum Deo Iacob.

6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

Ecce audivimus eam in Ephrata: invenimus eam in campis silvae.

7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

Introibimus in tabernaculum eius: adorabimus in loco, ubi steterunt pedes eius.

8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

Surge Domine in requiem tuam, tu et arca sanctificationis tuae.

9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

Sacerdotes tui induantur iustitiam: et sancti tui exultent.

10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

Propter David servum tuum, non avertas faciem Christi tui.

11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

Iuravit Dominus David veritatem, et non frustrabitur eum: de fructu ventris tui ponam super sedem tuam.

12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

Si custodierint filii tui testamentum meum, et testimonia mea haec, quae docebo eos: Et filii eorum usque in saeculum, sedebunt super sedem tuam.

13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

Quoniam elegit Dominus Sion: elegit eam in habitationem sibi.

14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

Haec requies mea in saeculum saeculi: hic habitabo quoniam elegi eam.

15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

Viduam eius benedicens benedicam: pauperes eius saturabo panibus.

16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

Sacerdotes eius induam salutari: et sancti eius exultatione exultabunt.

17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

Illuc producam cornu David, paravi lucernam Christo meo.

18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

Inimicos eius induam confusione: super ipsum autem efflorebit sanctificatio mea.