Псалми 14

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

The fool has said in his heart, There is no God. They are corrupt, they have done abominable works, there is none that does good.

2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

The LORD looked down from heaven on the children of men, to see if there were any that did understand, and seek God.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

They are all gone aside, they are all together become filthy: there is none that does good, no, not one.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

Have all the workers of iniquity no knowledge? who eat up my people as they eat bread, and call not on the LORD.

5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

There were they in great fear: for God is in the generation of the righteous.

6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

You have shamed the counsel of the poor, because the LORD is his refuge.

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Oh that the salvation of Israel were come out of Zion! when the LORD brings back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, and Israel shall be glad.