Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
Psalm: Oratio David. Exaudi Domine iustitiam meam: intende deprecationem meam. Auribus percipe orationem meam, non in labiis dolosis.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
De vultu tuo iudicium meum prodeat: oculi tui videant aequitates.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Probasti cor meum, et visitasti nocte: igne me examinasti, et non est inventa in me iniquitas.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Ut non loquatur os meum opera hominum: propter verba labiorum tuorum ego custodivi vias duras.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
Perfice gressus meos in semitis tuis: ut non moveantur vestigia mea.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
Ego clamavi, quoniam exaudisti me Deus: inclina aurem tuam mihi, et exaudi verba mea.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Mirifica misericordias tuas, qui salvos facis sperantes in te.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
A resistentibus dexterae tuae custodi me, ut pupillam oculi. Sub umbra alarum tuarum protege me:
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
a facie impiorum qui me afflixerunt. Inimici mei animam meam circumdederunt,
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
adipem suum concluserunt: os eorum locutum est superbiam.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
Proiicientes me nunc circumdederunt me: oculos suos statuerunt declinare in terram.
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
Susceperunt me sicut leo paratus ad praedam: et sic catulus leonis habitans in abditis.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Exurge Domine, praeveni eum, et supplanta eum: eripe animam meam ab impio, frameam tuam
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
ab inimicis manus tuae. Domine a paucis de terra divide eos in vita eorum: de absconditis tuis adimpletus est venter eorum. Saturati sunt filiis: et dimiserunt reliquias suas parvulis suis.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Ego autem in iustitia apparebo conspectui tuo: satiabor cum apparuerit gloria tua.
