Псалми 58

1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

Для дириґента хору. На спів: „Не вигуби“. Золотий псалом Давидів. Чи ж то справді ви, можні, говорите правду, чи лю́дських синів слушно судите?

2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

Отже, у серці ви чините кривди, дорогу наси́льства рук ваших тору́єте ви на землі.

3 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

Від лоня ще матернього — вже відда́лені несправедливі, з утро́би ще матерньої заблуди́лися неправдомо́вці, —

4 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

їхня отрута така, як отрута зміїна, як отрута глухої гадюки, що ухо своє затуля́є,

5 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

що не слухає голосу заклиначі́в, чарівника́, в чарах впра́вного!

6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

Поруйнуй, Боже, зуби їхні в їхніх уста́х, левчука́м розбий, Господи, ще́лепи, —

7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

нехай розпливуться, немов та вода, що собі розтіка́ється, хай пов'я́нуть вони, як трава по дорозі,

8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

бодай стали, немов той слима́к, що в своїй слизоті́ розпускається, щоб сонця не бачили, як мертвий отой плід у жінки!

9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

Поки почують терни́ну запа́лену ваші горшки, — нехай буря її рознесе, чи свіжу, чи спа́лену!

10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

А праведний ті́шитись буде, бо помсту побачить, у кро́ві безбожного сто́пи свої він обмиє!

11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!

І скаже люди́на: „Поправді є плід справедливому, справді є Бог, — суддя на землі!“