Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
To him that excelleth upon Shoshannim. A Psalme of David. Save mee, O God: for the waters are entred euen to my soule.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
I sticke fast in the deepe myre, where no staie is: I am come into deepe waters, and the streames runne ouer me.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
I am wearie of crying: my throte is drie: mine eyes faile, whiles I waite for my God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
They that hate mee without a cause, are moe then the heares of mine heade: they that would destroy mee, and are mine enemies falsly, are mightie, so that I restored that which I tooke not.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God, thou knowest my foolishnesse, and my fautes are not hid from thee.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Let not them that trust in thee, O Lord God of hostes, be ashamed for me: let not those that seeke thee, be confounded through mee, O God of Israel.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
For thy sake haue I suffred reproofe: shame hath couered my face.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
I am become a stranger vnto my brethren, euen an aliant vnto my mothers sonnes.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
For the zeale of thine house hath eaten mee, and the rebukes of them that rebuked thee, are fallen vpon me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
I wept and my soule fasted, but that was to my reproofe.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
I put on a sacke also: and I became a prouerbe vnto them.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
They that sate in the gate, spake of mee, and the drunkards sang of me.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
But Lord, I make my praier vnto thee in an acceptable time, euen in the multitude of thy mercie: O God, heare me in the trueth of thy saluation.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Deliuer mee out of the myre, that I sinke not: let me be deliuered from them that hate me, and out of the deepe waters.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Let not the water flood drowne mee, neither let the deepe swallowe me vp: and let not the pit shut her mouth vpon me.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Heare me, O Lord, for thy louing kindnes is good: turne vnto me according to ye multitude of thy tender mercies.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
And hide not thy face from thy seruant, for I am in trouble: make haste and heare me.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Draw neere vnto my soule and redeeme it: deliuer me because of mine enemies.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Thou hast knowen my reproofe and my shame, and my dishonour: all mine aduersaries are before thee.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Rebuke hath broken mine heart, and I am full of heauinesse, and I looked for some to haue pitie on me, but there was none: and for comforters, but I found none.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
For they gaue me gall in my meate, and in my thirst they gaue me vineger to drinke.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Let their table be a snare before them, and their prosperitie their ruine.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Let their eyes be blinded that they see not: and make their loynes alway to tremble.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Powre out thine anger vpon them, and let thy wrathfull displeasure take them.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Let their habitation be voide, and let none dwell in their tents.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
For they persecute him, whome thou hast smitten: and they adde vnto the sorrowe of them, whome thou hast wounded.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Laie iniquitie vpon their iniquitie, and let them not come into thy righteousnesse.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Let them be put out of the booke of life, neither let them be written with the righteous.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
When I am poore and in heauinesse, thine helpe, O God, shall exalt me.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
I will praise the Name of God with a song, and magnifie him with thankesgiuing.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
This also shall please the Lord better then a yong bullocke, that hath hornes and hoofes.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
The humble shall see this, and they that seeke God, shalbe glad, and your heart shall liue.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
For the Lord heareth the poore, and despiseth not his prisoners.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Let heauen and earth praise him: the seas and all that moueth in them.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
For God will saue Zion, and builde the cities of Iudah, that men may dwell there and haue it in possession.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
The seede also of his seruants shall inherit it: and they that loue his name, shall dwel therein.
