Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Intellectus Asaph. Attendite, popule meus, legem meam; inclinate aurem vestram in verba oris mei.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Aperiam in parabolis os meum; loquar propositiones ab initio.
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
Quanta audivimus, et cognovimus ea, et patres nostri narraverunt nobis.
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
Non sunt occultata a filiis eorum in generatione altera, narrantes laudes Domini et virtutes ejus, et mirabilia ejus quæ fecit.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Et suscitavit testimonium in Jacob, et legem posuit in Israël, quanta mandavit patribus nostris nota facere ea filiis suis:
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
ut cognoscat generatio altera: filii qui nascentur et exsurgent, et narrabunt filiis suis,
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
ut ponant in Deo spem suam, et non obliviscantur operum Dei, et mandata ejus exquirant:
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
ne fiant, sicut patres eorum, generatio prava et exasperans; generatio quæ non direxit cor suum, et non est creditus cum Deo spiritus ejus.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Filii Ephrem, intendentes et mittentes arcum, conversi sunt in die belli.
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
Non custodierunt testamentum Dei, et in lege ejus noluerunt ambulare.
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Et obliti sunt benefactorum ejus, et mirabilium ejus quæ ostendit eis.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Coram patribus eorum fecit mirabilia in terra Ægypti, in campo Taneos.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
Interrupit mare, et perduxit eos, et statuit aquas quasi in utre:
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
et deduxit eos in nube diei, et tota nocte in illuminatione ignis.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Interrupit petram in eremo, et adaquavit eos velut in abysso multa.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
Et eduxit aquam de petra, et deduxit tamquam flumina aquas.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Et apposuerunt adhuc peccare ei; in iram excitaverunt Excelsum in inaquoso.
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
Et tentaverunt Deum in cordibus suis, ut peterent escas animabus suis.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
Et male locuti sunt de Deo; dixerunt: Numquid poterit Deus parare mensam in deserto?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
quoniam percussit petram, et fluxerunt aquæ, et torrentes inundaverunt. Numquid et panem poterit dare, aut parare mensam populo suo?
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Ideo audivit Dominus et distulit; et ignis accensus est in Jacob, et ira ascendit in Israël:
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
quia non crediderunt in Deo, nec speraverunt in salutari ejus.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Et mandavit nubibus desuper, et januas cæli aperuit.
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
Et pluit illis manna ad manducandum, et panem cæli dedit eis.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Panem angelorum manducavit homo; cibaria misit eis in abundantia.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Transtulit austrum de cælo, et induxit in virtute sua africum.
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Et pluit super eos sicut pulverem carnes, et sicut arenam maris volatilia pennata.
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
Et ceciderunt in medio castrorum eorum, circa tabernacula eorum.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Et manducaverunt, et saturati sunt nimis, et desiderium eorum attulit eis:
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
non sunt fraudati a desiderio suo. Adhuc escæ eorum erant in ore ipsorum,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
et ira Dei ascendit super eos: et occidit pingues eorum, et electos Israël impedivit.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
In omnibus his peccaverunt adhuc, et non crediderunt in mirabilibus ejus.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Et defecerunt in vanitate dies eorum, et anni eorum cum festinatione.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Cum occideret eos, quærebant eum et revertebantur, et diluculo veniebant ad eum.
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Et rememorati sunt quia Deus adjutor est eorum, et Deus excelsus redemptor eorum est.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Et dilexerunt eum in ore suo, et lingua sua mentiti sunt ei;
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
cor autem eorum non erat rectum cum eo, nec fideles habiti sunt in testamento ejus.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Ipse autem est misericors, et propitius fiet peccatis eorum, et non disperdet eos. Et abundavit ut averteret iram suam, et non accendit omnem iram suam.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Et recordatus est quia caro sunt, spiritus vadens et non rediens.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Quoties exacerbaverunt eum in deserto; in iram concitaverunt eum in inaquoso?
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Et conversi sunt, et tentaverunt Deum, et sanctum Israël exacerbaverunt.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
Non sunt recordati manus ejus, die qua redemit eos de manu tribulantis:
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
sicut posuit in Ægypto signa sua, et prodigia sua in campo Taneos;
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
et convertit in sanguinem flumina eorum, et imbres eorum, ne biberent.
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Misit in eos cœnomyiam, et comedit eos, et ranam, et disperdidit eos;
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
et dedit ærugini fructus eorum, et labores eorum locustæ;
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
et occidit in grandine vineas eorum, et moros eorum in pruina;
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
et tradidit grandini jumenta eorum, et possessionem eorum igni;
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
misit in eos iram indignationis suæ, indignationem, et iram, et tribulationem, immissiones per angelos malos.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Viam fecit semitæ iræ suæ: non pepercit a morte animabus eorum, et jumenta eorum in morte conclusit:
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
et percussit omne primogenitum in terra Ægypti; primitias omnis laboris eorum in tabernaculis Cham:
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
et abstulit sicut oves populum suum, et perduxit eos tamquam gregem in deserto:
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
et deduxit eos in spe, et non timuerunt, et inimicos eorum operuit mare.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Et induxit eos in montem sanctificationis suæ, montem quem acquisivit dextera ejus; et ejecit a facie eorum gentes, et sorte divisit eis terram in funiculo distributionis;
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
et habitare fecit in tabernaculis eorum tribus Israël.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Et tentaverunt, et exacerbaverunt Deum excelsum, et testimonia ejus non custodierunt.
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Et averterunt se, et non servaverunt pactum: quemadmodum patres eorum, conversi sunt in arcum pravum.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
In iram concitaverunt eum in collibus suis, et in sculptilibus suis ad æmulationem eum provocaverunt.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Audivit Deus, et sprevit, et ad nihilum redegit valde Israël.
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
Et repulit tabernaculum Silo, tabernaculum suum, ubi habitavit in hominibus.
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
Et tradidit in captivitatem virtutem eorum, et pulchritudinem eorum in manus inimici.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Et conclusit in gladio populum suum, et hæreditatem suam sprevit.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Juvenes eorum comedit ignis, et virgines eorum non sunt lamentatæ.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Sacerdotes eorum in gladio ceciderunt, et viduæ eorum non plorabantur.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Et excitatus est tamquam dormiens Dominus, tamquam potens crapulatus a vino.
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
Et percussit inimicos suos in posteriora; opprobrium sempiternum dedit illis.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Et repulit tabernaculum Joseph, et tribum Ephraim non elegit:
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
sed elegit tribum Juda, montem Sion, quem dilexit.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Et ædificavit sicut unicornium sanctificium suum, in terra quam fundavit in sæcula.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Et elegit David, servum suum, et sustulit eum de gregibus ovium; de post fœtantes accepit eum:
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
pascere Jacob servum suum, et Israël hæreditatem suam.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Et pavit eos in innocentia cordis sui, et in intellectibus manuum suarum deduxit eos.
