Књига пророка Захарије 4

1 Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна.

El ángel que hablaba conmigo vino de nuevo y me despertó, como un hombre que es despertado de su sueño.

2 И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему,

Me dijo: “¿Qué ves?” Dije: “He visto, y he aquí un candelabro todo de oro, con su cuenco en la parte superior, y sus siete lámparas sobre él; hay siete tubos para cada una de las lámparas que están en la parte superior;

3 И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве.

y dos olivos junto a él, uno a la derecha del cuenco, y el otro a la izquierda.”

4 И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој?

Respondí y hablé con el ángel que hablaba conmigo, diciendo: “¿Qué es esto, mi señor?”

5 А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој.

El ángel que hablaba conmigo me respondió: “¿No sabes lo que son?” Dije: “No, mi señor”.

6 А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама.

Entonces él respondió y me habló diciendo: “Esta es la palabra de Yahvé para Zorobabel, que dice: ‘No con fuerza, ni con poder, sino con mi Espíritu’, dice Yahvé de los Ejércitos.

7 Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему.

¿Quién eres tú, gran montaña? Ante Zorobabel eres una llanura; y él sacará la piedra angular con gritos de ‘¡Gracia, gracia, a ella!’”

8 И дође ми реч Господња говорећи:

Y vino a mí la palabra de Yahvé, diciendo:

9 Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.

“Las manos de Zorobabel han puesto los cimientos de esta casa. Sus manos también la terminarán; y sabrás que el Señor de los Ejércitos me ha enviado a ti.

10 Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу.

En efecto, ¿quién desprecia el día de las cosas pequeñas? Porque estos siete se alegrarán, y verán la plomada en la mano de Zorobabel. Estos son los ojos de Yahvé, que recorren toda la tierra”.

11 Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве?

Entonces le pregunté: “¿Qué son esos dos olivos que están a la derecha y a la izquierda del candelabro?”

12 И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато?

Le pregunté por segunda vez: “¿Qué son estas dos ramas de olivo que están al lado de los dos surtidores de oro que vierten de sí mismos el aceite de oro?”

13 И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој.

Me respondió: “¿No sabes lo que son?” Dije: “No, mi señor”.

14 Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље.

Entonces dijo: “Estos son los dos ungidos que están junto al Señor de toda la tierra”.