San Lucas 5
1 [Jesús] estaba en pie junto al lago Genesaret. La multitud se agolpó alrededor de Él para oír la Palabra de Dios.
Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
2 Entonces Él vio dos barcas a la orilla del lago y a los pescadores que lavaban las redes.
И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
3 Jesús entró en la barca de Simón y le pidió que [la] alejara un poco de la tierra. Luego se sentó y enseñaba a la multitud desde la barca.
И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
4 Cuando terminó de hablar, le dijo a Simón: Lleva la barca a la parte honda y echen abajo sus redes para pescar.
А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
5 Simón respondió: Maestro, hemos trabajado toda [la] noche y nada pescamos, pero en tu Palabra echaré las redes.
И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
6 Cuando hizo esto, capturaron tantos peces que las redes se desgarraban.
И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
7 Llamaron a los compañeros de la otra barca para que los ayudaran. Llegaron y llenaron ambas barcas de tal modo que comenzaban a hundirse.
И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
8 Al ver [esto Simón] se postró ante Jesús y exclamó: ¡Apártate de mí, Señor, porque soy un pecador!
А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
9 Pues a causa de la gran pesca, un asombro lo dominó [a él] y a sus compañeros,
Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
10 así como a Jacobo y Juan, hijos de Zebedeo, socios de Simón. Pero Jesús [le] dijo a Simón: No temas. Desde ahora serás pescador de hombres.
А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
11 Después de llevar las barcas a la tierra, dejaron todo y lo siguieron.
И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
12 Cuando Él estaba en una ciudad vio a un leproso. Éste miró a Jesús, se postró y le rogó: Señor, si quieres, puedes limpiarme.
И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
13 Extendió la mano, lo tocó y le dijo: ¡Quiero, sé limpiado! Al instante la lepra desapareció.
И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
14 Y [Jesús] le mandó: A nadie se lo digas, sino vé, preséntate al sacerdote y ofrece por tu purificación lo que Moisés ordenó como testimonio para ellos.
И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
15 La fama de Él se difundía más que nunca. Una gran multitud se reunía para oírlo y ser sanados de sus enfermedades.
Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
16 Pero Él [se] retiraba a lugares solitarios y hablaba con Dios.
А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
17 Un día mientras Jesús enseñaba, unos fariseos y maestros de la Ley que habían llegado de Galilea, Judea y Jerusalén, se sentaron a su alrededor. Y [el] poder sanador del Señor estaba con Él.
И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
18 Unos hombres llevaban a un paralítico, y trataron de introducirlo y colocarlo ante Él.
И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
19 Pero al no hallar como llevarlo adentro a causa del gentío, subieron a la azotea y lo descolgaron en la camilla a través de las losas para ubicarlo en el medio delante de Jesús.
И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
20 Al ver la fe de ellos dijo: ¡Hombre, tus pecados te fueron perdonados!
И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
21 Los escribas y los fariseos razonaron: ¿Quién es Éste que habla blasfemias? ¿Quién puede perdonar pecados sino Dios?
И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
22 Pero Jesús entendió lo que pensaban y les preguntó: ¿Qué razonan ustedes en secreto?
А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
23 ¿Qué es más fácil? ¿Decir: Tus pecados te son perdonados? ¿O decir: Levántate y anda?
Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
24 Pues para que sepan que el Hijo del Hombre tiene potestad en la tierra para perdonar pecados (dijo al paralítico): Te digo: ¡Levántate, toma tu camilla y vete a tu casa!
Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: ) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
25 Al instante se levantó delante de ellos, tomó [la camilla] en la cual estaba acostado, se fue a su casa y glorificaba a Dios.
И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
26 Todos se asombraron. Glorificaban a Dios, se llenaron de temor y decían: ¡Hoy vimos maravillas!
И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27 Después de esto, salió y vio al publicano Leví sentado en el lugar de los tributos, y le dijo: ¡Sígueme!
И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
28 Se levantó, lo dejó todo y lo seguía.
И оставивши све, устаде и пође за Њим.
29 Leví le ofreció un banquete en su casa. Muchos publicanos y otros que estaban reclinados con ellos comían.
И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
30 Los fariseos y escribas de ellos murmuraban contra los discípulos de Jesús: ¿Por qué [ustedes] comen y beben con publicanos y pecadores?
И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
31 Jesús les respondió: Los sanos no necesitan médico, sino los enfermos.
И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
32 No vine a llamar a justos sino a pecadores para que cambien de mente.
Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
33 Ellos le dijeron: Los discípulos de Juan ayunan y hablan con Dios con frecuencia, pero los tuyos solo comen y beben.
А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
34 Jesús les preguntó: ¿Pueden ayunar los que atienden al novio mientras el novio está con ellos?
А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
35 Pero vendrán días cuando se les quitará el novio. En aquellos días ayunarán.
Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
36 Les decía también una parábola: Nadie corta un remiendo de un traje nuevo y [lo] pone en un traje viejo. De lo contrario, no solo rasgará lo nuevo, sino no le quedará bien a lo viejo el remiendo procedente de lo nuevo.
Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
37 Nadie echa vino nuevo en odres viejos. De otra manera, el vino nuevo revienta los odres y se derrama, y los odres se pierden.
И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
38 Pero [el ] vino nuevo se echa en odres nuevos.
Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
39 Nadie que bebió añejo desea uno nuevo, porque sabe que el añejo es bueno.
И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
