< Salmos 69 >

1 Al Músico principal: sobre Sosannim: Salmo de David. SÁLVAME, oh Dios, porque las aguas han entrado hasta el alma.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Estoy hundido en cieno profundo, donde no hay pie: he venido á abismos de aguas, y la corriente me ha anegado.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Cansado estoy de llamar; mi garganta se ha enronquecido; han desfallecido mis ojos esperando á mi Dios.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Hanse aumentado más que los cabellos de mi cabeza los que me aborrecen sin causa; hanse fortalecido mis enemigos, los que me destruyen sin por qué: he venido pues á pagar lo que no he tomado.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Dios, tú sabes mi locura; y mis delitos no te son ocultos.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 No sean avergonzados por mi causa los que te esperan, oh Señor Jehová de los ejércitos; no sean confusos por mí los que te buscan, oh Dios de Israel.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Porque por amor de ti he sufrido afrenta; confusión ha cubierto mi rostro.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 He sido extrañado de mis hermanos, y extraño á los hijos de mi madre.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Porque me consumió el celo de tu casa; y los denuestos de los que te vituperaban, cayeron sobre mí.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Y lloré [afligiendo] con ayuno mi alma; y esto me ha sido por afrenta.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Puse además saco por mi vestido; y vine á serles por proverbio.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Hablaban contra mí los que se sentaban á la puerta, y [me zaherían] en las canciones de los bebedores de sidra.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Empero yo [enderezaba] mi oración á ti, oh Jehová, al tiempo de [tu] buena voluntad: oh Dios, por la multitud de tu misericordia, por la verdad de tu salud, óyeme.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Sácame del lodo, y no sea yo sumergido: sea yo libertado de los que me aborrecen, y del profundo de las aguas.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 No me anegue el ímpetu de las aguas, ni me suerba la hondura, ni el pozo cierre sobre mí su boca.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Oyeme, Jehová, porque apacible es tu misericordia; mírame conforme á la multitud de tus miseraciones.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Y no escondas tu rostro de tu siervo; porque estoy angustiado; apresúrate, óyeme.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Acércate á mi alma, redímela: líbrame á causa de mis enemigos.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Tú sabes mi afrenta, y mi confusión, y mi oprobio: delante de ti están todos mis enemigos.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 La afrenta ha quebrantado mi corazón, y estoy acongojado: y esperé quien se compadeciese de [mí], y no lo hubo: y consoladores, y ninguno hallé.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Pusiéronme además hiel por comida, y en mi sed me dieron á beber vinagre.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Sea su mesa delante de ellos por lazo, y [lo que es] para bien por tropiezo.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Sean oscurecidos sus ojos para ver, y haz siempre titubear sus lomos.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Derrama sobre ellos tu ira, y el furor de tu enojo los alcance.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Sea su palacio asolado: en sus tiendas no haya morador.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Porque persiguieron al que tú heriste; y cuentan del dolor de los que tú llagaste.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Pon maldad sobre su maldad, y no entren en tu justicia.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Sean raídos del libro de los vivientes, y no sean escritos con los justos.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Y yo afligido y dolorido, tu salud, oh Dios, me defenderá.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Alabaré yo el nombre de Dios con cántico, ensalzarélo con alabanza.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Y agradará á Jehová más que [sacrificio] de buey, ó becerro que echa cuernos y uñas.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Veránlo los humildes, y se gozarán; buscad á Dios, y vivirá vuestro corazón.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Porque Jehová oye á los menesterosos, y no menosprecia á sus prisioneros.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Alábenlo los cielos y la tierra, los mares, y todo lo que se mueve en ellos.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Porque Dios guardará á Sión, y reedificará las ciudades de Judá; y habitarán allí, y la poseerán.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Y la simiente de sus siervos la heredará, y los que aman su nombre habitarán en ella.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.

< Salmos 69 >