Apostlagärningarna 11

1 Då fingo Apostlarna, och de bröder som med dem voro i Judeen, höra att ock Hedningarne anammade Guds ord.

А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.

2 Och då Petrus kom upp till Jerusalem, begynte de som voro af omskärelsen kifva med honom;

И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,

3 Sägande: Du hafver ingångit till de män, som förhud hafva, och hafver ätit med dem.

Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.

4 Då begynte Petrus förtälja dem af begynnelsen, det ena med det andra, sägandes:

А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

5 Jag var i Joppe stad bedjandes; då kom jag uti en dvala, och såg ena syn; nämliga ett fat nederkomma, såsom ett stort linnet kläde, fyrahörnadt, nederlåtet af himmelen; och det kom intill mig.

Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

6 Och när jag gaf der akt uppå med ögonen, vardt jag varse, och fick se fyrafött djur på jordene, och vilddjur, och de der krypande äro, och de der flygande äro under himmelen;

Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.

7 Och hörde en röst, sägandes till mig: Statt upp, Petre; slagta, och ät.

А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.

8 Och jag sade: Ingalunda, Herre; ty intet menligit eller orent hafver någon tid kommit i min mun.

А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

9 Svarade mig åter rösten af himmelen: Det Gud hafver rent gjort, det måste du icke räkna menligit.

А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.

10 Och det skedde tre resor; och vardt allt åter upptaget i himmelen.

А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

11 Och si, i det samma voro tre män för huset, der jag uti var, de der sände voro till mig af Cesareen.

И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.

12 Och sade Anden till mig, att jag skulle gå med dem, och tvifla intet. Då följde mig ock desse sex bröderna, och vi kommo uti mansens hus.

А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.

13 Och han förtäljde för oss, att han hade sett en Ängel i sitt hus, den der för honom stod, och sade till honom: Sänd ut några män till Joppe, och kalla till dig Simon, som ock kallas Petrus.

И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,

14 Den skall säga dig ord, hvarmed du skall frälst varda, och allt ditt hus.

Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

15 När jag hade begynt mitt tal, föll den Helge Ande ned på dem, såsom han ock i förstone nederföll på oss.

А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.

16 Så kom mig ihåg det Herren sagt hade: Johannes hade döpt eder i vatten; men I skolen döpte varda i dem Helga Anda.

Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.

17 Efter nu Gud hafver gifvit dem lika gåfvo med oss, som troddom på Herran Jesum Christum; ho är jag, att jag kunde stå emot Gud?

Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?

18 När de detta hörde, tigde de, och prisade Gud, sägande: Så hafver ock nu Gud gifvit Hedningomen bättring till lifs.

А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

19 Och de som förströdde voro, för den bedröfvelsens skull, som påkommen var för Stephani skull, vandrade omkring allt intill Phenicen, och Cypren, och Antiochien, talande ordet för ingom, utan allenast för Judomen.

А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.

20 Och voro någre män ibland dem, af Cypren och Cyrenen; när de kommo till Antiochien, talade de ock till de Greker, predikandes Herran Jesum.

А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.

21 Och Herrans hand var med dem; och en stor hop togo vid trona, och omvände sig till Herran.

И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.

22 Så kommo då tidende härom för den församling, som var i Jerusalem; då sände de Barnabam, att han skulle fara till Antiochien.

А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

23 När han der kom, och fick se Guds nåd, vardt han glad; och förmanade dem alla, att de af hjertat skulle faste blifva, och hålla sig intill Herran;

Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;

24 Ty han var en god man, och full med den Helga Anda, och tro. Och en stor hop med folk förökades intill Herran.

Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.

25 Sedan for Barnabas till Tarsen, och ville uppsöka Saulum.

Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

26 Då han honom fann, tog han honom med sig till Antiochien. Och så begaf det sig, att de ett helt år omgingo med den församlingene, och lärde mycket folk; och att Lärjungarna begynte först der i Antiochien kallas Christne.

И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.

27 Och uti de dagar kommo någre Propheter till med af Jerusalem till Antiochien.

А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

28 Och en af dem, benämnd Agabus, stod upp, och underviste dem genom Andan, att en stor hunger komma skulle öfver hela verldena; hvilken som skedde under den Kejsaren Claudius.

И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.

29 Då satte Lärjungarna sig före, efter som hvar förmådde, att sända något till hjelp till de bröder, som bodde i Judeen;

А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

30 Hvilket de ock gjorde; och sände till de äldsta, genom Barnabe och Sauli hand.

Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.